Пре 45 година одржан је први стручни скуп посвећен грејању, хлађењу и климатизацији (КГХ), у тадашњем Грађевинском центру, у Булевару краља Александра, згради преко пута Универзитетске библиотеке у Београду. Имао је неочекивано преко 120 учесника – представника заинтересованих фирми из целе Југославије: Јанка Лисјака, Енергопројекта, Југостроја, Термоелектра, а из свих делова Југославије – ЛТХ, Југофрига, Термофрига... и многих других. Дошли су бројни домаћи стручњаци са факултета из Београда, Загреба, Љубљане, Ријеке, Сарајева, Скопља, Новог Сада, Подгорице – као предавачи, слушаоци, председавајући.
На том првом скупу и на неколико следећих, долазили су у то време и европски научници и међународни ауторитети, као што су били Фран Бошњаковић, у то време професор у Немачкој, Wilhelm Raiss, директор чувеног Ричеловог института за грејање и климатизацију на Техничком универзитету у Берлину, професор Мачкаши, са Универзитета у Будимпешти, Холанђанин Меиери, један од оснивача REHVA-е, професор Burney, из Белгије, који је тада у Међународном институту за хлађење био на челу Комисије за климатизацију те институције, затим Богославски, са Московског универзитета, Спренгер, аутор чувеног Рекнагеловог приручника који је користио сваки инжењер за грејање и климатизацију у Европи, па онда и председници ASHRAE-а и многи други.
Манифестација, коју је од почетка пратила изложба опреме и достигнућа, била је одржавана на више места у Београду – у Дому омладине, у Дому инжењера и техничара, па у Сава центру на Новом Београду, где се и данас одржава. Само један конгрес није био у Београду, када је одржан заједно са Светским конгресом асоцијације REHVA, 1989. године, у Сарајеву.
На првом скупу у Грађевинском центру, спонтано је изнесен предлог да се оснује Друштво за КГХ, што је одмах прихваћено и убрзо и остварено. Тако је овогодишњи, 45. конгреси 45. рођендан Друштва за КГХ Србије.
Много стручњака је учествовало на овим скуповима. Првих година, као мало познати почетници, а касније у свету незаобилазна имена, као што су Ole Fanger, из Данске, Lebrun, из Белгије, Jürgen Masuch, из Немачке и други. Програм скупа се временом тематски проширио на зграде и енергетске системе у њима. Пратећа изложба је била у почетку са неколико излагача, а данас штандови преко 170 фирми заузимају три нивоа у Конгресном центру Сава, па је то данас у правом смислу сајам опреме, апарата и система КГХ. Конгрес данас траје три дана, са посебним паралелним програмом за студенте завршних година редовних и последипломских студија, са предавачима са свих континената и учесницима из преко 20 земаља. Највећи број учесника – 850 – био је 1978. године, на Десетом семинару (претечи Конгреса), у Сава центру, када је предавање држао највећи термодинамичар са територије Југославије, професор Бошњаковић. Чак и када је Србија 1999. била бомбардована и када је конгрес одржан у сали Привредне коморе Србије, било је 250 активних учесника.
На прагу смо обележавања 45. конгреса. Уз подсећање на његову историју, треба рећи и то да је ово једини међународни конгрес у Европи који се редовно одржава сваке године пуних 45 година. Ниједна година није прескочена, ни у условима када је то могло да буде оправдано.
Све је то поменуто недавно и на Скупштини REHVA-е у Диселдорфу. Али да би наредних година био прихватан као традиционални међународни скуп којим би се дичила и РЕХВА, а главни међународни покровитељи остали ASHRAE и Међународни институт за хлађење, програм конгреса мора стално да прати актуелне енергетске прилике у свету, развој и примену нових технологија у зградарству и система који се уграђују у зграде, потребу да зграде будућности постану аутономни произвођачи енергије и да пружају здрав и угодан боравак у њима. То значи да на оваквим скуповима морају бити заступљене све теме које се односе на те објекте, да су на окупу представници свих струка које учествују у њиховом планирању, грађењу, уградњи енергетских система у њима. Поред стручњака за КГХ, то су архитекте, грађевинци, електроинжењери, хигијеничари, као и они који зграде користе и опслужују.
Овогодишњи конгрес се увелико спрема имајући све ово у виду. Усмени и писмени позиви су упућени баш таквим стручњацима и прве реакције су више него охрабрујуће, јер се потврђује да су сви свесни да данас зграда мора да пружа здрав боравак у њој, са минималним енергетским захтевима. Друштво за КГХ је увек томе тежило, али овај пут је то примарни задатак. Предузето је све да 45. конгрес о КГХ буде енергичан искорак у том правцу.
Проф. др Бранислав Тодоровић