Први пут издвојена средства за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије

Kragujevac

Тим поводом је госпођа Ана Радојевић, начелница Одељења за одрживи, равномерни развој и енергетску ефикасност Градске управе за управљање пројектима, равномерни и одрживи развој Града Крагујевца дала следећи интервју Весни Вукајловић, за сајт Енергетски портал Србије.

Први корак је био формирање базе података праћења потрошње електричне и топлотне енергије и потрошене воде у основним и средњим школама, вртићима и установама културе. На тај начин је утврђено да се из градског буџета за електричну енергију за школе годишње издваја скоро 20.000.000 динара, за средње школе око 10.000.000 и установе културе 8.000.000 динара. Анализом је закључено да у одређеним школама постоји велика потрошња реактивне енергије и да би уградњом опреме за њену компензацију у тим школама годишње било могуће уштедети скоро пола милиона динара. Зато су у буџету за 2016. годину и предвиђена средства за набавку ове опреме. Када говоримо о уштеди електричне енергије, такође је могуће остварити уштеде и у такозваној централизованој јавној набавци за набавку електричне енергије, што је ове године такође по први пут урађено, поново захваљујући овим анализама.

Пошто је одељење тек формирано, како су постављене смернице Вашег рада, са којим институцијама сарађујете на локалном и националном нивоу? Шта су ваши планови од самог оснивања?

У сарадњи са Министарством рударства и енергетике и UNDP-ом, биће организована обука за коришћење информационог система ИСЕМ који ће град добити на коришћење након обуке за енергетске менаџере. Циљ овог информационог система је да крајњи корисници (школе, вртићи, установе културе, комунална предузећа) сами уносе своје рачуне за енергенте. Када говоримо о потрошњи електричне енергије, анализом рачуна и енергетских индикатора такође смо видели да су годишњи рачуни за електричну енергију у основној школи у Чумићу преко 1.000.000 динара годишње, а да су индикатори потрошње електричне енергије по ученику чак пет пута већи него у осталим школама. Због тога смо предвидели да један од приоритета буде замена котла на електричну енергију котлом на пелет у тој школи. У сарадњи са колегама из градске топлане формиран је радни тим за анализу трошкова за топлотну енергију који се финансира из буџета града Крагујевца са циљем предлагања приоритетних мера у објектима којима ће остварити уштеде. Само једна школа грејање плаћа по утрошку, а све школе поседују опрему (мераче испоручене енергије) која омогућава да се потрошња не плаћа паушално, већ по утрошку. Анализа је показала да, када би све школе прешле на хлађeње по потрошњи и након уградње термо регулационе опреме, која на пример омогућава да се викендом када школа не ради, грејање искључи, на тај начин биле могуће уштеде по школи од 100.000 динара до скоро пола милиона динара на годишњем нивоу. Због тога смо у буџету са наредну годину предвидели 750.000 динара за уградњу ове опреме у подстанице основних школа.

Једна од основних смерница и стратегија Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине као и Министарства за рударство и енергетику јесте да се повећа коришћење и производња енергије из обновљивих извора енергије. Какви су планови за град Крагујевац?

Један од приоритета града је веће коришћење обновљивих извора енергије, тако да и ове године настављамо са преласком на њихово коришћење, затим на природни гас или даљинско грејање, односно на смањење употребе фосилних горива у складу са европским директивама у школским објектима и објектима предшколских установа. Тако је у току прошле године једна основна школа, која је до сада као енергент користила угаљ, прикључена на природни гас. У плану је и да један вртић који се греје на лож уље буде прикључен на даљинско грејање. У издвојеном одељењу једне основне школе која се до сада грејала на појединачне пећи на угаљ, у току је поступак јавне набавке за набавку котла на пелет. У вртићу Колибри постоји централна кухиња за припремање хране за више вртића, опремљена индустријским бојлерима за загревање санитарне воде. Зато је тамо предвиђена уградња сунчеви пријемника ради смањења потрошње електричне енергије, али и повећања коришћења обновљивих извора енергије. Налазимо се на почетку сарадње са програмом Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia (DKTI) који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу GIZ. Један од циљева овог програма је промовисање коришћења биомасе, тако да се надамо да ћемо наставити ту сарадњу и добити експертску помоћ у облику припремања пројектне документације како би основне школе прешле са грејања на лож уље на грејање на пелет. У току протекла два месеца одржано је 20 радионица у предшколским установама „Нада Наумовић“ и „Ђурђевдан“ са циљем подизања свести о енергетској ефикасности. Том приликом деци предшколског узраста су подељене бојанке и представљени основни појмови везани за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, као и могући начини уштеде у домаћинству.

Реците нам нешто више о пројектима из домене енергетске ефикасности?

У буџету за 2016. годину предвиђена су средства и за израду енергетских елабората, јер смо на основу Закона о ефикасном коришћењу енергије у обавези да за све јавне зграде веће од 250 метара квадратних направимо елаборате. Елаборати показују у ком енергетском разреду се тренутно налазе ови објекти и колика је годишња потрошња енергије за грејање по метру Елаборати су и услов за конкурисање код републичког Фонда за енергетску ефикасност.
Код Буџетског фонда Министарства рударства и енергетике за 2016. годину, конкурисали смо за замену столарије на једној основној школи. Израда Плана одрживог развоја енергетике за град такође је једна од активности планираних за ову годину. Јер смо опет, на основу Закона о ефикасном коришћењу енергије, у обавези да имамо усвојен акциони план. Оно што је Стратегија одрживог развоја за град, овај документ је за област управљања енергијом.
И оно што свакако не треба заборавити јесу два велика пројекта која се реализују захваљујући Министарству просвете науке и технолошког развоја, а то су замена столарије на Првој техничкој школи и потпуна санација Основне школе „Мома Станојловић“, у којима је и град имао учешће. Замену столарије у Основној школи „Живадинка Дивац“ смо финансирали у потпуности сопственим средствима из градског буџета

Извор: Енергетски портал Србије