Nakon tri godina izvođenja građevinskih radova, Siemens se preselio u svoje novo sedište koje se nalazi u Minhenu u Nemačkoj. Očigledno je da se time smanjila njihova godišnja emisija CO2 koja je ekvivalent sa 5,6 miliona km pređenih putovanjem avionom. Ušteda je postignuta trošenjem 90% manje električne energije od prethodne zgrade koja je bila sedište Siemensa i korišćenjem 75% manje vode.
Nakon odluke Siemensa da redizajnira svoje sedište na trgu Wittelsbacherplatz, kompanija je radila sa gradom Minhenom na lansiranju građevinskog projekta i organizovanju arhitektonskog konkursa. Pobednik je bila danska firma Henning Larsen Architects iz koje su rekli da su za ovaj projekat kombinovane tradicija i budućnost.
Zgrada zauzima površinu od 45.000 m² i obmotana je staklenom fasadom površine 16.000 kvadratnih metara. Ima novo pristupačno prizemlje, sa javnom pešačkom stazom koja prolazi kroz zgradu i povezuje centar Minhena sa delom gde su gradski muzeji. U okviru zgrade je i zeleno unutrašnje dvorište, kafić, restoran i fontana.
Louis Becker, glavni dizajner i partner u firmi Henning Larsen Architects, objasnio je da je jedan od glavnih arhitektonskih ambicija projekta bila da promoviše razmenu znanja i socijalne interakcije preko organizacije. To su učinili putem rasporeda sadržaja oko zgrade, koji se sastoje od četiri dvorišta koja su isečena iz jednog većeg obima.
Raspored omogućava da 1200 zaposlenima ima vizuelni kontakt jedni sa drugima preko dvorišta, a tu su i prostori za odmor zaposlenih gde se mogu razmeniti informacije kao i mirna zona za neometani rad. Prozori u svim radnim prostorijama su od poda do plafona, tako da su kancelarije ispunjene prirodnom svetlošću. I nagnuta unutrašnja fasada propušta dovoljno prirodnog svetla u zgradu i smanjuje potrebe za veštačkim osvetljenjem.
Trećinu energije koju zgrada troši obezbeđuje 1.300 kvadratnih metara instalisanih fotonaponskih panela na krovu, od kojih je preko 800 panela kapaciteta od oko 300 kW.
Skoro 7.400 LED svetala pomaže da se smanji potrošnja električne energije potrebne za zgradu, dok su senzori za dnevnu svetlost i detektori prisutnosti smanjili potrošnju električne energije za 25%. Takođe, sa 30.000 tačaka oko zgrade prikupljaju se podaci za kontrolu grejanja, ventilacije i klimatizacije, pa zaposleni mogu da podešavaju temperaturu u svojim sredinama kako im odgovara. Senzori za CO2 u sobama za sastanke, u međuvremenu, mere kvalitet vazduha i optimizuju unos svežeg vazduha.
Postoji oko 70 km vodovodnih cevi koje prolaze kroz temelj zgrade, gde se oko 100.000 litara vode pumpa kroz njih. Ovaj „bivalentni sistem grejanja“ koristi toplotne pumpe koje imaju dvostruku ulogu da rashlade i da koriste vazduh iz okoline i podzemne vode kao obnovljive izvore energije. Na taj način predstavljaju efikasno sredstvo za grejanje i hlađenje zgrade. Osim toga, oko dodatnih 1.500 kubnih metara kišnice će se svake godine reciklirati i upotrebljavati za ispiranje toaleta i zalivanje zemlje oko zgrade.
Čak su razmatrani materijali sa kojima je građena zgrada, pa neki potiču iz okoline. To je uključivalo više od 23.000 prirodnih kamenih ploča ugrađenih u prednju fasadu, kao i podne obloge koje su došle iz rezervata prirode Altmühltal, severno od Minhena.
Među ostalim održivim karakteristikama zgrade je 21 parking mesto (od ukupno 450) opremljeno stanicama za punjenje e-automobila i prodavnica sa 200 bicikala sa jedinicama za istovremeno punjenje oko 20 električnih bicikala.
