Платформа будуће архитектуре

 
Future Architecture Platform

Предвиђено је да пројекат траје две године, али се због великог одзива указује на то да ће створена платформа функционисати за размену идеја и сретање људи и ван оквира задатих планом пројекта. У 2015. години је био расписан отворени позив путем којег је презентована 291 идеја од стране 524 аутора, млађих од 35 година, из 39 земаља. Позиву су се одазвали аутори из, алфабетски, Албаније, Аргентине, Аустрије, Белгије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Чешке, Чилеа, Данске, Доминиканске републике, Естоније, Финске, Француске, Грчке, Холандије, Хрватске, Индије, Италије, Канаде, Кипра и Косова, Луксембурга, Немачке, Перуа, Пољске, Португала, Румуније, Русије, Сједињених Америчких Држава, Словачке, Словеније, Србије, Шпаније, Швајцарске, Шведске, Тајланда, Турске, Уједињеног краљевства Велике Британије, Украјине.

Друга фаза пројекта је била конференција у Музеју за архитектуру и дизајн у Љубљани (18-20. фебруар 2016) која је омогућила одабраним ауторима да презентују своје идеје и да се упознају са представницима свих институција. За ову прилику је жири сачињен од представника свих институција одабрао 24 идеје, тако што је сваком члану ж

ирија било омогућено да гласа за само две од скоро три стотине идеја, док је публика (посетиоци сајта пројекта на којем остају видљиве све идеје) са преко 9000 гласова изгласала идеју Александре Зарек (Bringing Back the Social into the Cities) која је исто позвана да презентује своју идеју на конференцији. Одабране идеје и аутори који су се представили на конференцији су: Amateur Cities (Amateur Cities), Ана Јеинић (Architecture After the Future), dotlinearchitects (Architecture for Refugees), Land+Civilization Compositions (Architecture of Commons), Esen Gökçe Özdamar, Ahmet Bal, Şermin Şentürk (Bioplarch), Linnea Våglund (Biosynthetic Possessions), Plan Común (Common Places), Aman Iwan (Diktyotopia), Manon Mollard (From Infrastructure to urban Interiors), Guerilla Architects (Guerilla Architects), CNTXT Studio (Landscapes for the Anthropocene), Sodeste (Madrid Urban Stewardship), Tomaž Pipan (New Models of City Life), urbz (No Future), Clement Blanchet (Reconsidering Hope), Miloš Kosec (Ruincarnations), Sara Neves + Filipe Estrela (Self-Constructed Paradigms), Вера Сериаков, Нела Кадић (Skopje. Beyond The Obvious), Something Fantastic (The Future of Architecture), Jack Self (The Ingot), Ања Хумљан (The Urban Yoga), Léopold Lambert (Weaponized Architecture), Lavinia Scaletti (ZIP City: Houseless Not Homeless) и моја идеја, Curating Heritage in Future.

С обзиром на то да институције које учествују на пројекту нису фокусиране искључиво на архитектуру, међу одабраним ауторима има и оних који нису инжењери архитектуре и урбанизма по струци, него промишљају архитектуру из перспективе других дисциплина. Захваљујући томе што у пројекту учествује велики број музеја, одабрана је и моја идеја која се тиче музејске репрезентације архитектуре модернизма и предлога на које се начине такве репрезентације могу побољшати. С обзиром на то да музеји представљају архитектонске објекте који су већ изграђени, материјал кроз који се изложбе „артикулишу“ укључује документарне фотографије малих формата, цртеже архитеката, евентуално неке архивске филмове и ТВ прилоге, интервјуе са ауторима, као и кустоска вођења и разговоре са ауторима. Међутим, оно што изложбе о постојећој архитектури немају, а што сваки пројекат о неизграђеној, будућој архитектури има су визуелне симулације. Оне могу бити од великог значаја за посетиоце јер они изложбу гледају у зградама музеја, тако да немају прилику да виде објекте који су приказани изложбом.

Анализирајући кустоске пројекте који су укључивали обилазак локација о којима се говори на изложбама, дошла сам до неколико предлога како се архитектура може још симулирати за потребе изложби у оквиру којих посетиоци не могу да обиђу конкретне архитектонске објекте. Као најекономичнији предлог показала се стилизована репродукција неког карактеристичног сегмента архитектонског објекта у реалној величини како би посетиоци осетили о којим је размерама реч. Та величина се може приказати кроз линеарне инсталације, фото-тапете или видео пројекције преко целих зидова музеја, док кроз уобичајен изложбени материјал попут фотографија малих димензија, посетилац не може да осети колико је нека зграда велика или како је добро решена унутрашња просторна организација станова у одређеним стамбеним блоковима или од којег је материјала фасада неке зграде која је у времену изградње била најиновативнија, итд.

Све идеје одабране за презентацију на конференцији, а директно се тичу архитектонске праксе, критички су оријентисане на садашње, инвестиционе моделе урбаног планирања. Међу њима посебну пажњу скреће пројекат Amateur Cities који се већ реализује и који даје становницима и архитектима главну реч у одлучивању о развоју града у којем живе, јер се они у ствари најмање имају удела у развоју градова. Пројекти колектива Land+Civilization Compositions усмеравају се на заједницу и у оквиру њих су биле реализоване, између осталог, радионице о гајењу усева за жене избегле из Сирије у Турску. Lavinia Scaletti је разрадила могућност употребе празних пословних простора у Лондону за привремено смештање бескућних лица чија би се социјализација и едукација вршила путем нових технологија. Колектив urbz се не фокусира на будућност, него на неразвијене урбане целине у садашњости, помажући породицама у Индији да саграде себи куће од чврстих и трајних материјала. Све презентације на конференцији, као и предавања гостујућих предавача могу се видети у форми видео снимака.

Скренула бих пажњу и на идеју Occupy Facebook! Davida Tommasa Ferranda, кустоса, критичара и теоретичара архитектуре, који није међу одабраним ауторима, а који се залаже за преобликовање критике архитектуре како би се прилагодила овом времену социјалних мрежа и имала више ефекта. Наставак пројекта Future Architecture Platform обухвата сарадњу одабраних аутора који су се представили у Љубљани и партнерских институција на пројекту, док све послате идеје остају видљиве на сајту пројекта заинтересованима за тему и промишљање будућности архитектуре. Биографија аутора: Соња Јанков (1985) је стекла звање мастер културолога на Факултету политичких наука у Београду, одбранивши тезу Урбанолошка анализа Новог Сада као кандидата за Европску престоницу културе. Стручно се усавршавала на Карловом универзитету у Прагу (2008/2009), волонтирајући на порталу Б92 (2012-2014) и кроз волонтирање и рад у Музеју савремене уметности Војводине (2012-2015). Приредила је и организовала неколико тематских и самосталних изложби у земљи и иностранству, док њене публикације укључују каталоге изложби и пројеката у домену савремене уметности, критичке текстове, веб прилоге, приказе, есеје о урбанологији и историји архитектуре. Ауторка је кустоских пројеката GIF: Visual Practice as Critique i Post-Archive of Contemporary Art. Интересовања: савремена уметност, историја модерне архитектуре и урбанизма у времену пост-транзиције и неолиберализма, музеологија савременог, културно наслеђе, уметничке интервенције у јавним просторима.

Више информација: www.cargocollective.com/sonjajankov