Чланци пун текст

Kragujevac

Iperov hipermarket je jedna od prvih prodavnica koje koriste novu ejektorsku tehnologiju Italijanske firme Arneg u transkritičnom rashladnom sistemu. Na osnovu dobrih rezultata brojnih testova izvedenih proteklih godina, u Arnegu su odlučili da upotrebe novu ejektorsku tehnologiju radi povećanja energetske efikasnosti ovog hipermarketa.

„Električna energija upotrebljena za rashlađivanje predstavlja skoro 50% potrošnje energije hipermarketa, a naš klijent, Iper, u okviru svog programa održivosti, želi da iz godine u godinu smanjuje potrošnju energije. Druga ambicija ovog vizionarskog maloprodavca je da pređe na korišćenje prirodnih rashladnih fluida radi smanjenja emisije ugljenika. Da bi se ovi ciljevi ispunili, predložili smo transkritični CO2. To je ogromno postrojenje sa nekoliko stotina rashladnih ormana i soba koji rade na spoljnoj temperaturi od 38 °C, kaže Enrico Zambotto, menadžer tehničke podrške u Arnegu, kompaniji koja je svetski lider u proizvodnji kompletnih rashladnih sistema za industriju maloprodaje.

S obzirom da je počeo da radi tek u aprilu 2016, rano je za procene stvarne uštede energije milanskog hipermarketa. Međutim, iskustva Danfoss-a (koji je učestvovao u projektovanju, testiranju i puštanju sistema u rad), na sličnim postrojenjima sa rekuperacijom toplote, inteligentnim upravljanjem i ejektorskom tehnologijom, pokazuju na do 50% uštede energije u poređenju sa uobičajenim postrojenjima.

Kragujevac

Model je omogućio istraživačima da procene dostupnost, pouzdanost i emisije gasova sa efektom staklene bašte za mešavinu raznih energenata, uključujući i ugalj. Pokazalo se da niske cene i male emisije ne isključuju jedna drugu.

„Ovaj model je ozbiljno tragao za najjeftinijom energijom, bez obzira na ograničenja“, izjavio je Christopher Clack, pomoćnik vodećeg istraživača, fizičar i matematičar u Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences na Univerzitetu Colorado Boulder. „A model je uvek predvideo više obnovljivih izvora nego što danas postoji“.

Čak i u scenariju kada obnovljivi izvori koštaju više od predviđenog, ovaj model je nudio sistem koji do 2030. smanjuje emisije CO2 za 33% ispod nivoa iz 1990. i isporučuje električnu energiju po ceni od oko 8,6 centi po kWh. Radi poređenja, u 2012. cena električne energije je bila 9,4 centi po kWh.

Ako cena obnovljive energije bude padala, a cena prirodnog gasa bude rasla, kao što se očekuje u budućnosti, ovaj model smanjuje emisije CO2 za 78% u odnosu na nivo iz 1990. uz cenu električne energije od 10 centi po kWh.

Scenario sa ugljem je predvideo još jeftiniju električnu energiju (8,5 centi po kWh), ali uz najviše emisije gasova.

Na nedavnom samitu o klimi u Parizu, SAD su se obavezale da će do 2025. godine u svim sektorima smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivo 28% ispod nivoa iz 2005. Ova nova studija predviđa da bi SAD mogle do 2030. godine smanje emisije CO2 za 31% ispod nivoa iz 2005. uvođenjem promena samo u sektor elektrike, iako on predstavlja samo 38% nacionalnog budžeta CO2.

Radi otkrivanja jeftinih rešenja, istraživači su modelu dozvolili gradnju i plaćanje poboljšanja prenosne infrastrukture – tačnije nove visokonaponske mreže za prenos jednosmerne struje (high-voltage direct-current transmission grid – HVDC) koja je radila uz postojeću električnu mrežu. Vodovi HVDC smanjuju gubitke energije prilikom prenosa na velike daljine. Model se odlučio za obimnu primenu HVDC vodova, a studija je pokazala da je za postizanje niskih troškova ključno ulaganje u efikasan sistem prenosa energije na velike daljine.

Alexander MacDonald, pomoćnih vodećeg istraživača i nedavno penzionisani direktor Earth System Research Laboratory, pri NOAA, poredi ideju o mreži HVDC sa međunarodnom mrežom auto-puteva koji je transformisao ekonomiju SAD u 1950-im. „Sa ’auto-putem za elektrone’, obnovljiva energija bi bila dostupna svuda u zemlji dok bi se emisije smanjivale“, rekao je. „Mreža HVDC bi stvorila nacionalno tržište električne energije gde bi se svi izvori, uključujući i one sa niskim nivoom ugljenika, konkurisali cenom. Iznenađuje koliko bi energije sunca i vetra bile dominantne.“

„Ova studija pomera granice“, kaže Mark Jacobson, profesor građevine i zaštite životne sredine na Univerzitetu Stanford, koji nije učestvovao u studiji. „Ona pokazuje da kombinacija obnovljivih izvora uz efikasan prenos, može zameniti većinu fosilnih izvora uz zadovoljenje potražnje za energijom i uz niže cene u odnosu na mrežu zasnovanu na fosilnim izvorima, i to čak pre razmatranja skladištenja energije.“

Grundfos

U Grundfosu jasno iskazuju ubeđenje da kao preduzeće imaju odgovornost prema okolini, zaposlenima i lokalnim zajednicama, kao i za sprovođenje poštenog i ispravnog ponašanja prema svojim kupcima, dobavljačima i konkurentima. Pored odgovornosti i usklađenosti, održivost je ključni koncept Grundfosa. Generalni cilj je da ova generacija u nasleđe ostavi čistiju zemlju sa više energije, nego što je to nama ostavljeno. Održivost je susretanje sa potrebama sadašnjosti, ali bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe, kako kod prirodnih izvora tako i kod društvene dobrobiti.

Kao globalni lider pumpnih sistema, Grundfos ima jedinstvenu poslovnu priliku usmerenu ka poboljšavanju energetske efikasnosti. Veruje u svoju sposobnost da bude pionir i da dostavlja vrhunska ekološka rešenja za rešavanje problema kao što su nedostatak vode, loše upravljanje energijom i prirodnim resursima, nedelotvorna infrastruktura i povećanje emisije CO2. Jasno je da će biti veća potreba za zaštitom protiv poplava i boljim sistemima za transport, filtriranje i preradu vode. Međutim, ova kompanija je već dizajnirala proizvode koji mogu da zadovolje zahteve i standarde zaštite okoline budućnosti i mnogi od njih se temelje ili potiču iz Grundfosa.

Grundfos ima ambiciju da bude predvodnik kada su u pitanju energetski efikasne i isplative zgrade. Na osnovu ličnog iskustva fokusiraju se na održivost prilikom izgradnje novih zgrada i obnove postojećih. Grundfos je postavio ciljeve i definisao kôd zgrade, kroz sistem klasifikacije koji pokazuje nivo održivosti zgrada u rasponu od klase 1-3, gde zgrada klase 1 ima nisku potrošnju energije i vode ili može da postigne nivo LEED Gold.

U Grundfosu žele da njihovi objekti podrže njihove vrednosti i brend i nadaju se da mogu inspirisati kako klijente, tako i zaposlene. Kao globalna kompanija, prilikom planiranja novih objekata, kao i prilikom renoviranja postojećih, poštuju LEED zahteve (LEED Green Building Rating System), nivo Gold ili odgovarajuće uslove u skladu sa lokalnim standardima.

Sledeći te smernice izgrađena je Grundfos fabrika u Inđiji. To je zgrada sa sertifikatom LEED Gold, što je drugi najviši sertifikat iz oblasti zaštite životne sredine u domenu građevinarstva. Započeto je istraživanje vezano za postavljanje panela na velikoj površini krova, a u toku je i projekat sistema prečišćavanja vode koji će se pokretati na isti način. Kako bi povećali vrednost ističu da moraju dovesti uslužnost, odgovornost i održivost na viši nivo, odnosno stvoriti zajedničke vrednosti. Jednostavno rečeno, u cilju stvaranja vrednosti za Grundfos, žele stvoriti vrednost za ljude u zemljama u kojima posluju.

Osvrnimo se i na rešenja vezana za same Grundfos proizvode. Pumpe u ovom trenutku troše 10% od ukupne električne energije. Međutim, većina njih je bespotrebno neefikasna. Korišćenjem Grundfosovih visokoefikasnih pumpi i tehnologijom motora, možemo da smanjimo prosečnu potrošnju električne energije pumpi i do 60%. Grundfosovi energetsko efikasni proizvodi su posebno bitni zbog oštrijih zakonskih direktiva, kao što je Direktiva EuP. Neke od tih pumpi su: MAGNA3, ALPHA2, ALPHA3 i sve pumpe sa motorima koje nose oznaku Blueflux® .

f-gas

Tекст Јавног позива можете преузети овде.

Упитнике за учешће на Јавном позиву можете преузети овде.

saradnja

Сврха Програма је подстицање сарадње између приватних предузећа и јавних научноистраживачких организација у Србији, како би се кроз заједничке развојне пројекте створили иновативни производи, услуге и технологије са тржишном применом. У оквиру овог програма, Фонд ће обезбедити бесповратна средства у износу до 300 000 евра по пројекту. За средства могу конкурисати конзорцијуми од највише пет чланова састављени од најмање једног приватног малог, микро или средњег предузећа основаног у Србији, са годишњима приходом од најмање 200 000 евра, и једне јавне научноистраживачке организације регистроване у Србији.

Програм сарадње науке и привреде један је од стубова на којима почива свеобухватно и доследно залагање Фонда за иновациону делатност, његових партнера и Европске уније као донатора за јачање сектора иновација као једног од камена темељаца домаће привреде засноване на знању.

Поред овог програма, Фонд од марта 2016. године спроводи и пилот програм за трансфер технологије Програм ТТФ, који финансира ЕУ, такође са циљем да се омогући преусмеравање знања из јавних академских научноистраживачких организација ка потребама приватног сектора повезивањем истраживача са привредницима.

Фонд за иновациону делатност Републике Србије од 2011. године активно унапређује везе између науке, технологије и привреде и доприноси развоју иновативног предузетништва. Делегација Европске уније подржава рад Фонда од његовог оснивања. У периоду 2011-2016. Фонд је у оквиру Пројекта подршке иновацијама у Србији, финансираном средствима ЕУ у вредности од 8,4 милиона, доделио финансијску подршку за више од 50 проналазака развијених у младим и технолошки зрелим домаћим приватним предузећима.

Подршка ЕУ се наставља кроз додатна средства у износу од 4,9 милиона евра намењених спровођењу Програма сарадње науке и привреде, раду Канцеларије за трансфер технологије у оквиру Програма ТТФ и изради Стратегије научног и технолошког развоја Републике Србије 2016-2020.

Детаљне информације о критеријумима подобности, финансирању и роковима пронађите ОВДЕ.