Чланци пун текст

Kragujevac

Louis Becker, glavni dizajner i partner u firmi Henning Larsen Architects, objasnio je da je jedan od glavnih arhitektonskih ambicija projekta bila da promoviše razmenu znanja i socijalne interakcije preko organizacije. To su učinili putem rasporeda sadržaja oko zgrade, koji se sastoje od četiri dvorišta koja su isečena iz jednog većeg obima.

Raspored omogućava da 1200 zaposlenima ima vizuelni kontakt jedni sa drugima preko dvorišta, a tu su i prostori za odmor zaposlenih gde se mogu razmeniti informacije kao i mirna zona za neometani rad. Prozori u svim radnim prostorijama su od poda do plafona, tako da su kancelarije ispunjene prirodnom svetlošću. I nagnuta unutrašnja fasada propušta dovoljno prirodnog svetla u zgradu i smanjuje potrebe za veštačkim osvetljenjem.

Trećinu energije koju zgrada troši obezbeđuje 1.300 kvadratnih metara instalisanih fotonaponskih panela na krovu, od kojih je preko 800 panela kapaciteta od oko 300 kW.

Skoro 7.400 LED svetala pomaže da se smanji potrošnja električne energije potrebne za zgradu, dok su senzori za dnevnu svetlost i detektori prisutnosti smanjili potrošnju električne energije za 25%. Takođe, sa 30.000 tačaka oko zgrade prikupljaju se podaci za kontrolu grejanja, ventilacije i klimatizacije, pa zaposleni mogu da podešavaju temperaturu u svojim sredinama kako im odgovara. Senzori za CO2 u sobama za sastanke, u međuvremenu, mere kvalitet vazduha i optimizuju unos svežeg vazduha.

Postoji oko 70 km vodovodnih cevi koje prolaze kroz temelj zgrade, gde se oko 100.000 litara vode pumpa kroz njih. Ovaj „bivalentni sistem grejanja“ koristi toplotne pumpe koje imaju dvostruku ulogu da rashlade i da koriste vazduh iz okoline i podzemne vode kao obnovljive izvore energije. Na taj način predstavljaju efikasno sredstvo za grejanje i hlađenje zgrade. Osim toga, oko dodatnih 1.500 kubnih metara kišnice će se svake godine reciklirati i upotrebljavati za ispiranje toaleta i zalivanje zemlje oko zgrade.

Čak su razmatrani materijali sa kojima je građena zgrada, pa neki potiču iz okoline. To je uključivalo više od 23.000 prirodnih kamenih ploča ugrađenih u prednju fasadu, kao i podne obloge koje su došle iz rezervata prirode Altmühltal, severno od Minhena.

Među ostalim održivim karakteristikama zgrade je 21 parking mesto (od ukupno 450) opremljeno stanicama za punjenje e-automobila i prodavnica sa 200 bicikala sa jedinicama za istovremeno punjenje oko 20 električnih bicikala.

Kragujevac

Iperov hipermarket je jedna od prvih prodavnica koje koriste novu ejektorsku tehnologiju Italijanske firme Arneg u transkritičnom rashladnom sistemu. Na osnovu dobrih rezultata brojnih testova izvedenih proteklih godina, u Arnegu su odlučili da upotrebe novu ejektorsku tehnologiju radi povećanja energetske efikasnosti ovog hipermarketa.

„Električna energija upotrebljena za rashlađivanje predstavlja skoro 50% potrošnje energije hipermarketa, a naš klijent, Iper, u okviru svog programa održivosti, želi da iz godine u godinu smanjuje potrošnju energije. Druga ambicija ovog vizionarskog maloprodavca je da pređe na korišćenje prirodnih rashladnih fluida radi smanjenja emisije ugljenika. Da bi se ovi ciljevi ispunili, predložili smo transkritični CO2. To je ogromno postrojenje sa nekoliko stotina rashladnih ormana i soba koji rade na spoljnoj temperaturi od 38 °C, kaže Enrico Zambotto, menadžer tehničke podrške u Arnegu, kompaniji koja je svetski lider u proizvodnji kompletnih rashladnih sistema za industriju maloprodaje.

S obzirom da je počeo da radi tek u aprilu 2016, rano je za procene stvarne uštede energije milanskog hipermarketa. Međutim, iskustva Danfoss-a (koji je učestvovao u projektovanju, testiranju i puštanju sistema u rad), na sličnim postrojenjima sa rekuperacijom toplote, inteligentnim upravljanjem i ejektorskom tehnologijom, pokazuju na do 50% uštede energije u poređenju sa uobičajenim postrojenjima.

Kragujevac

Model je omogućio istraživačima da procene dostupnost, pouzdanost i emisije gasova sa efektom staklene bašte za mešavinu raznih energenata, uključujući i ugalj. Pokazalo se da niske cene i male emisije ne isključuju jedna drugu.

„Ovaj model je ozbiljno tragao za najjeftinijom energijom, bez obzira na ograničenja“, izjavio je Christopher Clack, pomoćnik vodećeg istraživača, fizičar i matematičar u Cooperative Institute for Research in Environmental Sciences na Univerzitetu Colorado Boulder. „A model je uvek predvideo više obnovljivih izvora nego što danas postoji“.

Čak i u scenariju kada obnovljivi izvori koštaju više od predviđenog, ovaj model je nudio sistem koji do 2030. smanjuje emisije CO2 za 33% ispod nivoa iz 1990. i isporučuje električnu energiju po ceni od oko 8,6 centi po kWh. Radi poređenja, u 2012. cena električne energije je bila 9,4 centi po kWh.

Ako cena obnovljive energije bude padala, a cena prirodnog gasa bude rasla, kao što se očekuje u budućnosti, ovaj model smanjuje emisije CO2 za 78% u odnosu na nivo iz 1990. uz cenu električne energije od 10 centi po kWh.

Scenario sa ugljem je predvideo još jeftiniju električnu energiju (8,5 centi po kWh), ali uz najviše emisije gasova.

Na nedavnom samitu o klimi u Parizu, SAD su se obavezale da će do 2025. godine u svim sektorima smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte na nivo 28% ispod nivoa iz 2005. Ova nova studija predviđa da bi SAD mogle do 2030. godine smanje emisije CO2 za 31% ispod nivoa iz 2005. uvođenjem promena samo u sektor elektrike, iako on predstavlja samo 38% nacionalnog budžeta CO2.

Radi otkrivanja jeftinih rešenja, istraživači su modelu dozvolili gradnju i plaćanje poboljšanja prenosne infrastrukture – tačnije nove visokonaponske mreže za prenos jednosmerne struje (high-voltage direct-current transmission grid – HVDC) koja je radila uz postojeću električnu mrežu. Vodovi HVDC smanjuju gubitke energije prilikom prenosa na velike daljine. Model se odlučio za obimnu primenu HVDC vodova, a studija je pokazala da je za postizanje niskih troškova ključno ulaganje u efikasan sistem prenosa energije na velike daljine.

Alexander MacDonald, pomoćnih vodećeg istraživača i nedavno penzionisani direktor Earth System Research Laboratory, pri NOAA, poredi ideju o mreži HVDC sa međunarodnom mrežom auto-puteva koji je transformisao ekonomiju SAD u 1950-im. „Sa ’auto-putem za elektrone’, obnovljiva energija bi bila dostupna svuda u zemlji dok bi se emisije smanjivale“, rekao je. „Mreža HVDC bi stvorila nacionalno tržište električne energije gde bi se svi izvori, uključujući i one sa niskim nivoom ugljenika, konkurisali cenom. Iznenađuje koliko bi energije sunca i vetra bile dominantne.“

„Ova studija pomera granice“, kaže Mark Jacobson, profesor građevine i zaštite životne sredine na Univerzitetu Stanford, koji nije učestvovao u studiji. „Ona pokazuje da kombinacija obnovljivih izvora uz efikasan prenos, može zameniti većinu fosilnih izvora uz zadovoljenje potražnje za energijom i uz niže cene u odnosu na mrežu zasnovanu na fosilnim izvorima, i to čak pre razmatranja skladištenja energije.“

Grundfos

U Grundfosu jasno iskazuju ubeđenje da kao preduzeće imaju odgovornost prema okolini, zaposlenima i lokalnim zajednicama, kao i za sprovođenje poštenog i ispravnog ponašanja prema svojim kupcima, dobavljačima i konkurentima. Pored odgovornosti i usklađenosti, održivost je ključni koncept Grundfosa. Generalni cilj je da ova generacija u nasleđe ostavi čistiju zemlju sa više energije, nego što je to nama ostavljeno. Održivost je susretanje sa potrebama sadašnjosti, ali bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe, kako kod prirodnih izvora tako i kod društvene dobrobiti.

Kao globalni lider pumpnih sistema, Grundfos ima jedinstvenu poslovnu priliku usmerenu ka poboljšavanju energetske efikasnosti. Veruje u svoju sposobnost da bude pionir i da dostavlja vrhunska ekološka rešenja za rešavanje problema kao što su nedostatak vode, loše upravljanje energijom i prirodnim resursima, nedelotvorna infrastruktura i povećanje emisije CO2. Jasno je da će biti veća potreba za zaštitom protiv poplava i boljim sistemima za transport, filtriranje i preradu vode. Međutim, ova kompanija je već dizajnirala proizvode koji mogu da zadovolje zahteve i standarde zaštite okoline budućnosti i mnogi od njih se temelje ili potiču iz Grundfosa.

Grundfos ima ambiciju da bude predvodnik kada su u pitanju energetski efikasne i isplative zgrade. Na osnovu ličnog iskustva fokusiraju se na održivost prilikom izgradnje novih zgrada i obnove postojećih. Grundfos je postavio ciljeve i definisao kôd zgrade, kroz sistem klasifikacije koji pokazuje nivo održivosti zgrada u rasponu od klase 1-3, gde zgrada klase 1 ima nisku potrošnju energije i vode ili može da postigne nivo LEED Gold.

U Grundfosu žele da njihovi objekti podrže njihove vrednosti i brend i nadaju se da mogu inspirisati kako klijente, tako i zaposlene. Kao globalna kompanija, prilikom planiranja novih objekata, kao i prilikom renoviranja postojećih, poštuju LEED zahteve (LEED Green Building Rating System), nivo Gold ili odgovarajuće uslove u skladu sa lokalnim standardima.

Sledeći te smernice izgrađena je Grundfos fabrika u Inđiji. To je zgrada sa sertifikatom LEED Gold, što je drugi najviši sertifikat iz oblasti zaštite životne sredine u domenu građevinarstva. Započeto je istraživanje vezano za postavljanje panela na velikoj površini krova, a u toku je i projekat sistema prečišćavanja vode koji će se pokretati na isti način. Kako bi povećali vrednost ističu da moraju dovesti uslužnost, odgovornost i održivost na viši nivo, odnosno stvoriti zajedničke vrednosti. Jednostavno rečeno, u cilju stvaranja vrednosti za Grundfos, žele stvoriti vrednost za ljude u zemljama u kojima posluju.

Osvrnimo se i na rešenja vezana za same Grundfos proizvode. Pumpe u ovom trenutku troše 10% od ukupne električne energije. Međutim, većina njih je bespotrebno neefikasna. Korišćenjem Grundfosovih visokoefikasnih pumpi i tehnologijom motora, možemo da smanjimo prosečnu potrošnju električne energije pumpi i do 60%. Grundfosovi energetsko efikasni proizvodi su posebno bitni zbog oštrijih zakonskih direktiva, kao što je Direktiva EuP. Neke od tih pumpi su: MAGNA3, ALPHA2, ALPHA3 i sve pumpe sa motorima koje nose oznaku Blueflux® .

f-gas

Tекст Јавног позива можете преузети овде.

Упитнике за учешће на Јавном позиву можете преузети овде.