Чланци пун текст

Kongres

Поводом 38 година постојања, господине Драган Гргуревић, директор ЈП "Сава центар" уручио је Захвалницу Друштву за КГХ при СМЕИТС-у.

Конгрес о климатизацији, грејању и хлађењу деценијама се одржава у Сава центру, тако да је тај највећи конгресни центар у нашој земљи постао важан део нашег скупа.

Руководство ЈП "Сава центар" је на 38. рођендан позвало пословне пријатеље и на пригодној свечаности захвалило им се на дугогодишњој сарадњи.

Господин Драган Гргуревић, директор ЈП "Сава центар", уручио је проф. др Браниславу Тодоровићу, председнику Друштва за КГХ, захвалницу за дугогодишњу успешну сарадњу. 

 

Екипа Студија Б је снимила овај догађај и приказ можете погледати овде.

vetrenjaca

Национални акциони план за коришћење обновљивих извора енергије (у даљем тексту: НАПОИЕ) је документ којим се утврђују циљеви коришћења обновљивих извора енергије до 2020. године, као и начин за њихово достизање.

Између осталог, он има за циљ и да подстакне инвестирање у области обновљивих извора енергије. Израда НАПОИЕ у приказаној форми питања и одговора, проистекла је из међународне обавезе коју је Републикa Србијa преузела 2006. године „Законом о ратификацији уговора о оснивању Eнергетске заједнице између Европске заједнице и Републике Албаније, Републике Бугарске, Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Бивше југословенске Републике Македоније, Републике Црне Горе, Румуније, Републике Србије и Привремене мисије Уједињених Нација на Косову у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности уједињених нација („Службени гласник РС”, број 62/06)”.

Цео текст...

About Author

img
 

 
 
Kuca nauke

Велелепна зграда центра за промоцију у новобеоградском Блоку 39 неће бити изграђена, сазнају „Новости". Ову одлуку др Срђан Вербић, министар просвете, науке и технолошког развоја, саопштио је на састанку Одбора за управљање Пројектом „Истраживање и развој у јавном сектору". Закључено је да је пројекат прескуп и да би о њему требало да се изјасни цела научна заједница.

Вербић је, на састанку оценио да су спорни пројекти „Центра за промоцију науке" и „Центра за нанонауке и материјале", а као приоритете у науци одредио је набавку капиталне опреме, станове за младе научнике и реконструкцију постојећих објеката. - Позитивна оцена коју су добили ови пројекти 2010. године не значи да би такву оцену добили и данас – рекао је Вербић за „Новости". - Ми морамо да сагледамо ове пројекте у данашњим условима. Реалност је да ми не можемо да обезбедимо одрживост пројекта за зграду „Центра за промоцију науке" од 65 милиона евра. То не значи да нама „Центар за промоцију науке није потребан". Напротив, потребнији нам је него икад, али желимо да суштина његовог постојања буде на научно-образовним активностима, а не на архитектонском подухвату.

Најављивана као архитектонско чудо, према пројекту изабраном на међународном конкурсу, зграда није стигла ни до темеља. На њу је до сада потрошено више од два милиона евра – на конкурс за најбољи пројекат, дозволе и припремне грађевинске радове на локацији. Осим што је плац ограђен, објекат није ни почео да ниче.

Идеју о градњи „Центра" покренуо је својевремено Божидар Ђелић, тадашњи министар науке. Првобитно је било предвиђено, бар како је он најављивао, да на њу буде потрошено 10 милиона евра и то из кредита „Европске инвестиционе банке". Тако је расписан међународни архитектонски конкурс, на коме је победио аустријски архитекта Војфганг Чапелер и његова зграда која „лебди" на стубовима.
Цена градње објекта који је најављиван као један од будућих симбола Београда волшебно и рапидно је расла, прво на 15 па на 21 милион евра, када је изабран Чапелеров пројекат. Потом је од архитекте захтевано да увећа површину овог велелепног здања и то за готово 50 одсто, са 20.000 на 29.000 квадрата. То је цену увећало за додатних готово 15 милиона. Коначна цена скочила је 2013. године на рекордних 65 милиона евра, како је раније потврђено „Новостима" у Јединици за управљање пројектима. За припрему терена и прибављање дозвола утрошено је 1,9 милиона евра.
Постоје процене према којима би функционисање „Центра" годишње коштало 1,5 милиона евра, док би од улазница могао да заради тек петину овог новца. Све остало ишло би из буџета. Против енормних планираних издвајања за „Центар" побунили су се и у „Српској академији наука и уметности", као и појединци из бројних института. У Извештају САНУ замерено је и што је од годишњег буџета од 85 милиона динара само 15 трошено на пројекте, а све остало на запослене и трошкове. Научницима је сметало то што је цела наука на ивици егзистенције, а на њено „рекламирање" је планирано да се потроше десетине милиона евра.

Нема ни „Наноцентра"

Неће бити изграђен ни наноцентар, који је требало да буде део футуристичког комплекса у новобеоградском Блоку 39. Ове грађевине замишљене су као архитектонско ремек-дело и украс главног града. У том центру је требало да се деца, али и одрасли упознају са занимљивим научним експериментима и процесима, да се смењују изложбе, организују презентације, експерименти, занимљива предавања...
„Наноцентар" је предвиђен као институција са опремом за научнике који се баве нанонаукама:

- Прво морамо да питамо научну заједницу како види улогу и важност наноцентра, као и на који начин ће га користити, па да одлучимо о плановима за градњу – рекао је Вербић.

(Извор: www.gradjevinarstvo.rs)