Чланци пун текст

gasovod

После двогодишње истраге, Европска комисија је закључила да је „Гаспром“ кочио прекограничну конкурентност и градио вештачке баријере које су спречавале проток гаса из одређених земаља централне и источне Европе ка другим земљама, угрожавајући прекограничну конкуренцију, као и да је руска компанија у пет земаља чланица ЕУ у региону наплаћивала гас по превисоким ценама, које су некад и за 40 одсто превазилазиле цене које важе за друге државе заједничког европског тржишта. „Гаспром“ је узвратио да принципи формирања цена гаса одговарају стандардима које примењују и други произвођачи и извозници гаса. По свему судећи, све ово утицало је на то да Алексеј Милер и руски министар енергетике Александар Новак поново буду децидни у изјавама да уговор о транзиту гаса са Украјином неће бити продужен после 2019. и да ће сви напори бити усмерени на реализовање пројекта изградње гасовода кроз Турску.

Очигледно је да је сада и „Турски ток“ неизвестан и у све већој мери бива изложен политичким утицајима и другим препуцавањима. Наш познати стручњак у овој области Војислав Вулетић, секретар Удружења за гас Србије, изјавио је ових дана да је „Турски ток“ тешко изводљив у овој ситуацији зато што гас није потребан јужној, већ централној Европи и да није добро да се иде преко Турске. И председник Србије, Томислав Николић, оценио је почетком маја да Србија неће добијати гас из правца Грчке, како је то иначе предвиђено пројектом „Турски ток“. У том случају српска страна ће сама морати да финансира изградњу свог дела гасовода, неће бити транзитна земља и куповаће гас само као потрошач. Нисам сигуран да ће ЕУ дозволити да „Турски ток“ прође кроз Србију и да ћемо из тог правца добијати гас. Притом нисам претерано уверен да ћемо моћи да добијамо гас ни из Бугарске, како су то обећали у ЕУ – рекао је Николић у интервјуу за руску агенцију Интерфакс.

Vetropark

Ова одредба могла би да у нашу земљу „доведе“ чак милијарду евра инвестиција за енергију добијену из ветра, а први на реду је ветропарк „Чибук“ у Ковину, снаге 158 мегавата. Инвестиција од 290 милиона евра планира се за пролеће 2017. године. Лопта је сада пребачена на стране банке које треба да одлуче да ли ће финансирати пројекте у Србији. Финансијске установе, ЕБРД, Амерички инвестициони фонд и инвеститори управо су били највећи заговорници усвајања ових аката.

– Сада, када је Уредба усвојена остаје нам да се обратимо банкама, које би финансирале и до 70 одсто укупних пројеката – каже Ана Брнабић, генерална директорка компаније Continental Wind Serbia, америчке фирме која се води као потенцијални највећи инвеститор у ветропаркове у нашој земљи. – Ако нам банке одобре зајам, на пролеће 2017. године бисмо могли да почнемо да градимо ветропарк „Чибук“ у Ковину. Од 290 милиона евра, око 150 милиона евра ће ићи у буџет Србије кроз порез на имовину, профит и остале намете. Српске компаније, које ће бити ангажоване на изградњи, требало би да зараде око 55 милиона евра и запосле 400 радника. Општина Ковин ће инкасирати око 10 милиона евра, у ветропарку ће радити 20 људи, а предузећа која га буду одржавала зарадиће око 15 милиона евра. „Чибук“ ће имати 57 ветротурбина.

Поред ове фирме, капацитет до укупно 500 мегавата резервисало је више предузећа на 15 локација. Тако је НИС са компанијом Energowind резервисао капацитет од 102 мегавата за ветропарк „Пландиште“, Electrawinds K-wind планира да у Ковачици гради ветротурбине снаге 105 мегавата, а МК финтел wинд, заједничка фирма италијанске компаније Fintel Energia Spa и Миодрага Костића, има укупно 83 мегавата на три објекта, међу којима су већ познати ветропарк у Кули и „Пиколина“ у околини Вршца.

Инвеститорима неће бити дате директне државне гаранције за посао, јер је то забранио ММФ. Ипак, уговори би требало да се склапају између банака и ЕПС, као и инвеститора. Битно је да банке имају директне уговоре са ЕПС, уколико улагач пропадне, мисле инвеститори.

Kragujevac

Тим поводом је госпођа Ана Радојевић, начелница Одељења за одрживи, равномерни развој и енергетску ефикасност Градске управе за управљање пројектима, равномерни и одрживи развој Града Крагујевца дала следећи интервју Весни Вукајловић, за сајт Енергетски портал Србије.

Први корак је био формирање базе података праћења потрошње електричне и топлотне енергије и потрошене воде у основним и средњим школама, вртићима и установама културе. На тај начин је утврђено да се из градског буџета за електричну енергију за школе годишње издваја скоро 20.000.000 динара, за средње школе око 10.000.000 и установе културе 8.000.000 динара. Анализом је закључено да у одређеним школама постоји велика потрошња реактивне енергије и да би уградњом опреме за њену компензацију у тим школама годишње било могуће уштедети скоро пола милиона динара. Зато су у буџету за 2016. годину и предвиђена средства за набавку ове опреме. Када говоримо о уштеди електричне енергије, такође је могуће остварити уштеде и у такозваној централизованој јавној набавци за набавку електричне енергије, што је ове године такође по први пут урађено, поново захваљујући овим анализама.

Пошто је одељење тек формирано, како су постављене смернице Вашег рада, са којим институцијама сарађујете на локалном и националном нивоу? Шта су ваши планови од самог оснивања?

У сарадњи са Министарством рударства и енергетике и UNDP-ом, биће организована обука за коришћење информационог система ИСЕМ који ће град добити на коришћење након обуке за енергетске менаџере. Циљ овог информационог система је да крајњи корисници (школе, вртићи, установе културе, комунална предузећа) сами уносе своје рачуне за енергенте. Када говоримо о потрошњи електричне енергије, анализом рачуна и енергетских индикатора такође смо видели да су годишњи рачуни за електричну енергију у основној школи у Чумићу преко 1.000.000 динара годишње, а да су индикатори потрошње електричне енергије по ученику чак пет пута већи него у осталим школама. Због тога смо предвидели да један од приоритета буде замена котла на електричну енергију котлом на пелет у тој школи. У сарадњи са колегама из градске топлане формиран је радни тим за анализу трошкова за топлотну енергију који се финансира из буџета града Крагујевца са циљем предлагања приоритетних мера у објектима којима ће остварити уштеде. Само једна школа грејање плаћа по утрошку, а све школе поседују опрему (мераче испоручене енергије) која омогућава да се потрошња не плаћа паушално, већ по утрошку. Анализа је показала да, када би све школе прешле на хлађeње по потрошњи и након уградње термо регулационе опреме, која на пример омогућава да се викендом када школа не ради, грејање искључи, на тај начин биле могуће уштеде по школи од 100.000 динара до скоро пола милиона динара на годишњем нивоу. Због тога смо у буџету са наредну годину предвидели 750.000 динара за уградњу ове опреме у подстанице основних школа.

Једна од основних смерница и стратегија Министарства за пољопривреду и заштиту животне средине као и Министарства за рударство и енергетику јесте да се повећа коришћење и производња енергије из обновљивих извора енергије. Какви су планови за град Крагујевац?

Један од приоритета града је веће коришћење обновљивих извора енергије, тако да и ове године настављамо са преласком на њихово коришћење, затим на природни гас или даљинско грејање, односно на смањење употребе фосилних горива у складу са европским директивама у школским објектима и објектима предшколских установа. Тако је у току прошле године једна основна школа, која је до сада као енергент користила угаљ, прикључена на природни гас. У плану је и да један вртић који се греје на лож уље буде прикључен на даљинско грејање. У издвојеном одељењу једне основне школе која се до сада грејала на појединачне пећи на угаљ, у току је поступак јавне набавке за набавку котла на пелет. У вртићу Колибри постоји централна кухиња за припремање хране за више вртића, опремљена индустријским бојлерима за загревање санитарне воде. Зато је тамо предвиђена уградња сунчеви пријемника ради смањења потрошње електричне енергије, али и повећања коришћења обновљивих извора енергије. Налазимо се на почетку сарадње са програмом Development of a Sustainable Bioenergy Market in Serbia (DKTI) који спроводи Немачка организација за међународну сарадњу GIZ. Један од циљева овог програма је промовисање коришћења биомасе, тако да се надамо да ћемо наставити ту сарадњу и добити експертску помоћ у облику припремања пројектне документације како би основне школе прешле са грејања на лож уље на грејање на пелет. У току протекла два месеца одржано је 20 радионица у предшколским установама „Нада Наумовић“ и „Ђурђевдан“ са циљем подизања свести о енергетској ефикасности. Том приликом деци предшколског узраста су подељене бојанке и представљени основни појмови везани за енергетску ефикасност и обновљиве изворе енергије, као и могући начини уштеде у домаћинству.

Реците нам нешто више о пројектима из домене енергетске ефикасности?

У буџету за 2016. годину предвиђена су средства и за израду енергетских елабората, јер смо на основу Закона о ефикасном коришћењу енергије у обавези да за све јавне зграде веће од 250 метара квадратних направимо елаборате. Елаборати показују у ком енергетском разреду се тренутно налазе ови објекти и колика је годишња потрошња енергије за грејање по метру Елаборати су и услов за конкурисање код републичког Фонда за енергетску ефикасност.
Код Буџетског фонда Министарства рударства и енергетике за 2016. годину, конкурисали смо за замену столарије на једној основној школи. Израда Плана одрживог развоја енергетике за град такође је једна од активности планираних за ову годину. Јер смо опет, на основу Закона о ефикасном коришћењу енергије, у обавези да имамо усвојен акциони план. Оно што је Стратегија одрживог развоја за град, овај документ је за област управљања енергијом.
И оно што свакако не треба заборавити јесу два велика пројекта која се реализују захваљујући Министарству просвете науке и технолошког развоја, а то су замена столарије на Првој техничкој школи и потпуна санација Основне школе „Мома Станојловић“, у којима је и град имао учешће. Замену столарије у Основној школи „Живадинка Дивац“ смо финансирали у потпуности сопственим средствима из градског буџета

Извор: Енергетски портал Србије 

Zlatibor

Учесници Конгреса били су смештени у студентском одмаралишту „Ратко Митровић“, а предавања су одржавана у конгресном центру „Романија“. Први дан Конгреса је почео свечаним отварањем на коме су се учесницима обратили представници факултета из поменутих градова, а председник Савеза студената Машинског факултета Милош Ђоковић упознао је учеснике са агендом и активностима на Конгресу. Дружењем у једном етно ресторану завршен је први дан.

Други дан Конгреса почео је предавањем мр Бојана Ивљанина са Машинског факултета Универзитета у Београду са темом „Енергетски ресурси Републике Србије“, након тога проф. др Марија С. Тодоровић је одржала предавање на тему „Обновљиви извори енергије за озелењавање зграда, здрава насеља и одрживи рурбан развој“ и последње предавање у јутарњој сесији је било резервисано за проф.др Миладина Шеврлића са темом „Храна као оружје“.После ручка настављена је поподневна сесија предавања коју је отворио проф. др Јонел Субић из института „Михајло Пупин“ са темом „Могућност примене мобилних роботизованих соларних електро-генератора у пољопривреди – студија случаја“, а завршена је презентацијом нафтне компаније „Baker Hughes“ коју је представио Срђан Влајковић. Након предавања постављана су многа питања и дискусије су трајале током цеклог Конгреса што је показатељ да су теме учесницима биле занимљиве.

Трећи дан Конгреса је почео као и други, јутарњом сесијом предавања о значају софтверског инжењерства и моделирања приликом примене модерних технологија које су одржали студенти и професори са Машинског факултета Универзитета у Београду. Доцент Емил Вег је држао предавање на тему „Софтверски пакети – неопходан алат савремених инжењера“, доцент Зорана Јели „Употреба софтвера 3Д моделирања у пројектовању машина за прехрамбену индустрију“, Јелена Кочовић и Ивана Цветковић „Моделирање и анализа Женева механизма“. Након питања и дискусија уследила је пауза за ручак.

Поподневна сесија почела је обраћањем продекана за наставу Машинског факултета Универзитата у Београду проф. др Љубодрага Тановића који је студентима из иностранства представио Машински факултет у Београду и услове за упис мастер и докторских студија. Затим је уследило представљање компаније „ФЕАЛ Бачки бријег“ Божо Голужа након чега је проф. др Дејан Ивезић одржао предавање на тему „Енергетика и одрживи развој – индикатори одрживости“. Проф. др Слободан Ступар и доцент др Огњен Пековић су представили пројекат летелице коју тренутно конструишу („Савремене методе конструисања и прорачун са актуелним пројектима“). Поподневна сесија је завршена предавањем студената Факултета за стројарство и информатику из Мостара који су представаили прототип робота (Филип Гајић, Иван Павловић, Дарко Поповић, Марко Врховац – „Line follower robot & internet of things“). Последње вече Конгреса организована је журка у једном ноћном клубу.

Последње предавање је одржао Радомир Путник из фондације „Никола Тесла“ – „Тесла, прошлост садашњост будућност“. После предавања почела је свечана додела сертификата учесницима, захвалница предавачима и завршна реч домаћина. По завршетку церемоније учесници су кренули за Београд.

Конгрес студената технике је јединствена прилика да студенти техничких факултета из земље и региона стекну нова знања из области енергетике, пољопривреде, моделирања, обонљивих извора енергије,модерних техологија, као и да се међусобно упознају и размене знања и искуства из ових области. Ово је трећа година за редом да организујмо Конгреса и интересовање студената све веће из године у годину, као и одзив компанија, професора и стручњака. Посебно сам задовољан бројем питања након предавања и заинтересованости учесника да стекну нека нова знања. Циљ за наредни Кнгрес нам је да доведемо што више иностраних студената и предавача и да на тај начин омогућимо нашим студентима да се упознају са инжењерском праксом у свету. – Лука Живковћ (ССМФ).

ИСС

1. Системи менаџмента

2. Прописи и стандарди

3. Машинство

4. Електротехника

5. Безбедност и здравље на раду и заштита животне средине

6. Текстил, одећа и обућа

7. Хемијске технологије

Понудом семинара обухваћене су како области за које постоји интересовање широке групе корисника (системи менаџмента), тако и оне обухваћене новим националним законодавством (техничка регулатива за чију примену је неопходно познавање захтева српских стандарда), али и специфичне области стандардизације интересантне одређеним ужим циљним групама. Предавачи на семинарима су стручњаци из Института, Министарства привреде, комисија за стандарде, једном речју сви они који непосредно учествују у припреми и доношењу стандарда и техничких прописа.

Почев од 2014. године, Институт сарађује са Лабораторијом Идворски у организацији семинара из области електромагнетске компатибилности, намењеним инжењерима, произвођачима и увозницима електричне, електонске, TK i IT опреме. Ови семинари учесницима пружају јединствену прилику да се упознају начином практичног доказивања усаглашености са постављеним захтевима у реалним условима савремено опремљене лабораторијУ прошлој години развијена је и сарадња са Инжењерском комором Србије (ИКС), a семинар из области противексплозивне заштите у потенцијално експлозивној атмосфери и серија од пет семинара из области електромагнетске компатибилности ушли су у план континуираног образовања чланова ИКС, тако да учесници ових семинара добијају одговарајуће бодове за одржавање својих лиценци.

Такође, постоји могућност организовања инхаус семинара у посебно договореном термину, у простору организације која жели ту врсту услуге. Ови семинари креирају се за групу запослених једне организације, за специфичну обуку која је унапред дефинисана према њиховим потребама. За реализацију инхаус семинара потребно је унапред договорити програм, време и место одржавања, у складу са дефинисаним циљем семинара. Теме ових семинара могу се бирати из постојећег програма, могу се модификовати постојећи садржаји у складу са потребама наручиоца семинара, а могуће је развити и тематски потпуно нове семинаре. Висина накнаде за ове врсте семинара се посебно уговара, у зависности од специфичности теме и степена модификације садржаја.Циљ семинара које Институт организује јесте пружање помоћи у тумачењу захтева стандарда, у практичној примени стандарда и могућности размене искустава учесника са стручним предавачима.

На веб-страници Института погледајте актуелне и одржане семинаре.