Чланци пун текст

Cold Chain

Nemačka već podržava razvoj tržišta bioenergije u Srbiji kroz poseban razvojni program i povoljne zajmove, dok bi nemački privrednici mogli da ponude znanja i tehnologije srpskim kolegama s obzirom da Nemačka prednjači u oblasti obnovljivih izvora energije, rekli su predstavnici Delegacije nemačke privrede u Srbiji.

Najveći potencijal Srbije u obnovljivim izvorima energije je u biomasi čiji se potencijal procenjuje na 3,4 miliona tona ekvivalenta nafte, rekao je 5. aprila direktor Delegacije nemačke privrede u Srbiji Martin Knap (Knapp).

"Biomasa sa procentom 64% (u obnovljivim izvorima energije) najveći je deo tehničkog potencijala (obnovljivih izvora energije) Srbiji i procenjuje se na 3,4 miliona tone ekvivalenta nafte", rekao je Knap na stručnoj konferenciji o biomasi i biogasu u Srbiji.

Knap je na skupu, koji je organizovan uz podršku nemačkog Ministarstva privrede i energetike, rekao da se u Srbiji dosta koristi drvna biomasa a manje poljoprivredna biomasa.

On je podsetio da Nemačka kroz program DKTI Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ) podržava razvoj tržišta biomase u Srbiji a od 2014. kroz zajmove Nemačke razvojne banke, u vrednosti od 102 miliona evra, podržava uvođenje biomase kao energenta u toplane.

Na skupu su učestvovali stručnjaci iz Srbije i Nemačke, kao i predstavnici pet nemačkih preduzeća koji su par dana nakon skupa razgovarali sa predstavnicima srpskih kompanija i institucija, rekao je za Betu Danilo Šuput, iz Delegacije nemačke privrede u Srbiji.

"Potencijal za saradnju je izuzetno veliki. Nemačka je naš drugi najbitniji spoljnotrgovinski partner a u ovoj oblasti je saradnja trenutno bitna u prenosu znanja i tehnologija s obzirom da je Nemačka lider u oblasti obnovljivih izvora energije", rekao je on i dodao da je skup organizovan i zbog velikog interesovanja srpskih privrednika.

Cold Chain

U skladu sa tim, Konferencija UN o promeni klime (COP21) u Parizu okupila je preko 150 predsednika država i vlada, više nego na bilo kom drugom skupu u istoriji. Tokom ovog događaja postignut je sporazum i pružena je otvorena politička podrška smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte do nivoa koji će ograničiti dalji rast globalne temperature na 2 С°. Sporazum je usvojilo 195 država članica Okvirne konvencije UN o promeni klime, među kojima je i Srbija. 

Ciljevi Klimatskog panela Srbije

  • Ciljevi koje Panel treba da postigne kroz kontinuiranu akciju:
  • • Pozicioniranje teme u svesti javnosti kao jedne od najznačajnijih tema današnjice.
  •  Animiranje i pokretanje medija kao ključnih partnera za kontinuiranu podršku.
  •  Okupljanje najeminentnijih lidera i stručnjaka koji će zajedno doprineti što kvalitetnijem radu na najvažnijem dokumentu – Strategiji u borbi protiv klimatskih promena.
  •  Ukazati da Srbija ima pobednički tim koji svojom ekspertizom i predanim radom Srbiju pozicionira kao regionalog lidera u borbi protiv klimatskih promena.
  •  Predstaviti zalaganja i rezultate pregovaračke grupe Poglavlja 27 u cilju daljeg usaglašavanja sa politikama EU u oblastima životne sredine i klimatske politike.

Klimatski panel Srbije podrazumeva kontinuiranu javnu akciju:

  •  Predstavljanje ključnih odluka koje smo prihvatili kao obavezu prema međunarodnoj zajednici kroz javne dijaloge, skupštinska javna slušanja koje će Panel organizovati, kroz konferencije i medijske nastupe
  •  Informisanje građana o značaju teme klimatskih promena aktivnim medijskim praćenjem u nacionalnim i lokalnim medijima, radom sa opštinama i gradovima kroz edukaciju stručnjaka, lokalnih odgovornih lica i građana na lokalu o najboljim primerima rešavanja problema u očuvanju okruženja.
  •  Sprovođenja istraživanja stavova javnosti i anketiranja donosioca odluka o informisanosti, shvatanju obima i značaja problema borbe protiv klimatskih promena, kao i javno objavljivanje i javnu diskusiju rezultata.
  •  Prikupljanje ključnih informacija i zaključaka sa skupova koji će biti dostavljani kreatorima ekološke i energetske politike i Strategije borbe protiv klimatskih promena radi unapređenja kvaliteta strategije.
Cold Chain

Град Панчево води пројекат „Банатско сунце за све – пилот пројекат за промоцију и имплементацију соларне енергије за загревање топле воде“ у партнерству са румунском Општином Лугож. Пројекат финансира Европска уније кроз Програм ИПА прекограничне сарадње Румунија–Србија. Град Панчево и партнерска општина Лугож из Румуније су 2011. године конкурисали за средства за реализацију овог пројекта на другом позиву за предлоге пројеката за финансијски период 2007–2013.

Пројекат спада у приоритет 1. – Економски и социјални развој, мера 1.4. – Подршка повећаном нивоу истраживања и развоја у прекограничном региону. Пројекат је такође у складу са стратегијом развоја града Панчева за период 2014–2020. и то у оквиру стратешког приоритета 7 – Подизање нивоа енергетске ефикасности и коришћења алтернативних извора енергије. Пројекат "Банатско сунце за све" одобрен је октобра 2015, док је примена пројекта пројекта почела јануара 2016. године. Циљ пројекта је побољшање и модернизација система грејања, кроз истраживање могућности коришћења обновљивих извора енергије у Панчеву и Лугожу. Специфични циљеви су стварање предуслова за побољшавање и модернизацију система грејања у Лугожу израдом студије оправданости и пројектно техничке документације, а у Панчеву постављањем система соларних колектора, чија ће се енергија корисити за загревање санитарне воде. Овим се истовремено обезбеђује и континуирано праћење практичне примене пилот система. Основни значај овог пројекта је заштита животне средине, кроз смањење емисије CO2. Укупна вредност пројектног буџета Панчева је 674.760,00 €, од чега Град Панчево суфинансира пројекат са 164.771,49 €, а фонд ИПА 509.988,00 €. У оквиру активности предвиђа се израда техничког пројекта, припрема земљишта код топлане на Котежу 2, постављање челичне конструкције са соларним панелима на површини од 906 м2, као и систем за праћење који ће били лоциран у просторији топлане.

 

Cold Chain

Izgradnja druge faze Naučno-tehnološkog parka finansira se iz kredita Evropske investicione banke. Osnovni cilј je poslovna i infrastrukturna podrška malim novoosnovanim inkubator preduzećima, čije su delatnosti inovacije u oblasti naučnih istraživanja, kao i investicije visokotehnoloških kompanija u istraživanje i razvoj.

Inkubator preduzeća moći će da koriste usluge Naučno-tehnološkog parka po povolјnijim uslovima tokom prve tri godine od njihovog osnivanja.

Inače, predmet Glavnog projekta objekta Naučno-tehnološkog parka Univerziteta u Novom Sadu, jeste izgradnja dela objekta na Fakultetu tehničkih nauka, ukupne neto površine 29.134,50 m2.

Glavnim projektom je predviđena etapna izgradnja, opremanje i stavlјanje objekta u upotrebu. Sva rešenja oblikovanja i opremanja enterijera uklјučena su u arhitektonski projekat, kao i u projekte konstrukcije i instalacija, i obuhvaćeni su odgovarajućim predmerima i predračunima.

U odnosu na predviđene organizacione celine Naučno-tehnološkog parka, definisane su sledeće prostorne celine objekta: ulazni blok, amfiteatar i sale za predavanja sa pratećim prostorom, laboratorije za tešku opremu, laboratorije za računarsku i lakšu električnu opremu, kancelarije zaposlenih na Fakultetu, blok uprave Naučno-tehnološkog parka, poslovni blok (fleksibilni kancelarijski prostor, arhive, fotokopirnice, čajne kuhinje...), blok „Inkubatora“, blok javnih i komercijalnih prostora (kafeterija, izložbeni prostor, kantina…), komunikacije (studenata, zaposlenih u poslovnom parku, posetilaca, zaposlenih na Fakultetu, kolske, ekonomske....), blok energetskih i ostalih inženjersko-tehničkih prostora (trafostanica, podstanica grejanja, klima podstanica, dizel agregat…), podzemna garaža sa pripadajućim sadržajima, dvonamensko sklonište.

Cold Chain

Mandik je koautor izveštaja „Budalaština hrane: skrivena veza između otpada hrane, gladi i rashladnog lanca“. Dalje je rekao. „Hlađenje je najbolja tehnologija za bezbedno čuvanje hrane i kvarljive robe“. Ovaj samit je toliko važan jer pokreće globalni dijalog na temu održivog razvoja rashladnog lanca, koji za uzvrat može smanjiti otpad hrane i rastući broj stanovnika nahraniti svežom hranom sa neophodnim mikrosastojcima važnim za zdrav život i razvoj“. Rekao je: „Tokom proteklih 20 godina doživeli smo ’doba energeske efikasnosti’ – na istoj energetskoj osnovi i njenim efikasnim širenjem na održivu urbanizaciju. Energetska efikasnost je otišla daleko, ali treba postići još mnogo. Sada je vreme za ’doba efikasnosti hrane’ – na istoj osnovi izvora hrane koja je dovoljna da nahrani 10 milijardi ljudi, uz proizvodnju sa smanjenim štetnim uticajima na životnu sredinu. Potencijal za povećanje snabdevanja hranom, uz pomoć kvalitetnijeg zelenog rashladnog lanca, zaista je veliki.“

U plenarnoj sesiji dvodnevne konferencije govorili su dr Jozef Mpagalile, iz Organizacije za hranu i poljoprivredu, pri FAO, Didje Kulom, generalni direktor IIR-a i Klementina Okonor, UNEP-ov konsultant za održive lance hrane. Mpagalile je rekao da FAO razmatra osnivanje nove koalicije za rashladni lanac radi smanjivanja otpada hrane u zemljama u razvoju. Ovaj samit je podržao i nove ciljeve održivog razvoja UN koji pozivaju na veliko smanjenje otpada hrane – na nivou maloprodaje i potrošača, kao i za smanjenje gubitaka hrane u celom lancu snabdevanja hranom – do 2030. Delegati su čuli i da bi LEED standard o zelenim zgradama američkog Saveta za zelene zgrade mogao biti efikasan model za standard zelenog lanca hrane.

Evo nekoliko zanimljivih statističkih podataka izloženih na samitu.

IIR smatra da se u zemljama u razvoju 23% hrane gubi zbog nedostatka rashladnog lanca. Nova, nezavisna studija pokazuje da emisije gasova sa efektom staklene bašte koje nastaju zbog otpada hrane u zemljama u razvoju mogu biti desetostruko smanjeni kada bi zemlje u razvoju koristile hladan lanac kao u razvijenim zemljama. Da je otpad hrane država, ona bi bila treći najveći izvor gasova sa efektom staklene bašte sa emisijom od 3,6 gigatona CO2. Ova studija potvrđuje da su poboljšanja sasvim moguća.

Kako kaže prof. Džudit Evans, sa Univerziteta London SouthBank, 42% otpada hrane u razvijenim zemljama događa se na nivou domaćinstva, što znači da treba podizati svest potrošača. Kampanja „Volite hranu, mrzite otpad“, koju sprovodi agencija za reciklažu WRAP, pri britanskoj Vladi, 21% doprinela je sa 21% smanjenja kućnog otpada od 2010.

David Apel, predsednik Carrier Transicold & Refrigeration Systems, rekao je: „Ne pojedemo trećinu, ako ne i više, hrane koju svake godine proizvedemo svake godine, a preko 50% hrane koju bacimo može se sačuvati pojačanim rashladnim lancem. Danas se hladi samo 10% kvarljive hrane, tako da imamo ogromne mogućnosti za smanjenje otpada hrane i njime uzrokovane emisije gasova sa efektom staklene bašte, ako poboljšamo lanac hlađenja. Kao vodeća kompanija u visokotehnološkim rešenjima na polju hlađenja, Carrier aktivno doprinosi razvoju rashladnog lanca tako što obezbeđuje platformu za komunikaciju, poput ovog samita, gde svi učesnici imaju prilike da dele iskustva, uče i grade rešenja za održive raashladne lance radi smanjenja otpada hrane“.

Na ovom događaju Carrier je uručio 10.000 dolara donacije neprofitnoj i nevladinoj organizaciji ZeroWaste SG iz Singapura, koja se bori za smanjenje otpada.