Чланци пун текст

Ciglena

U prirodi postoji nekoliko tipova geotermalnih izvora. Neki od njih su izvori vrlo visokih temperatura, u pravilu iznad 120°C ili 150°C , koji se mogu koristiti za proizvodnju električne energije u geotermalnim elektranama, a izvori s nižim temperaturama, od 60°C ili 80°C, pa i viši, pogodni su kao izvori tople vode pogodne za upotrebu u toplotnim sistemima gradova ili za grejanje staklenika za uzgoj voća i povrća. Upravo ta činjenica geotermalnoj energiji daje dodatnu važnost, pa ona, osim energetskog potencijala, dobiva i konkretnu privrednu vrednost koja može dati zamah razvoju lokalne zajednice.

Hrvatska firma Geoen s turskim partnerom MB Holding priprema gradnju prve hrvatske geotermalne elektrane koja će proizvoditi električnu energiju uz pomoć vrele vode iz geotermalnih izvora. Dragan Jurilj, osnivač i vlasnik Geoena, upozorava kako u javnosti vlada pogrešno uverenje da se energetski projekti u Hrvatskoj razvijaju vrlo sporo isključivo zato što ih koči spora administracija, prekomplikovan postupak dobijanja potrebnih dozvola ili pak otpor lokalne zajednice. „Ništa od toga nije tačno. Najveći izazov pred kojim se nađe investitor i nosilac projekta gradnje energetskih postrojenja je trenutak kada sa svim dobijenim dozvolama dođe u finansijsku instituciju, banku, i zatraži sredstva za svoj projekt. Tada nastaje pravi i istinski zastoj. To ne čudi s obzirom na to da se tržište energije u Hrvatskoj otvorilo neposredno pre nadolazeće globalne finansijske krize. Banke su nakon toga postale izuzetno konzervativne pri plasmanu sredstava i preuzimanju rizika, pa od nosioca projekta traže izrazito visoka sopstvena učešća, ali i iskustvo koje potencijalni domaći investitor projekta, bar kada je geotermalna energija u pitanju, nema. Banke su postale previše oprezne i danas više nisu spremne preuzeti gotovo nikakve rizike projekta. Uz veliko učešće u investiciji, od investitora projekta se traži i da pruži dodatne garancije iz već uhodanog i postojećeg poslovanja“ tvrdi Jurilj. Shvatio je, kaže, na vreme da ovakve projekte u hrvatskoj nije moguće realizovati bez strateškog partnera koji zadovoljava sve kriterijume koje traže banke.

A takvog je partnera firma Geoen našla u turskom investitoru MB Holdingu, firmi sa velikim iskustvom u istraživanju i eksploataciji geotermalnih izvora. Vlasnik MB Holdinga, Muharem Balat, ujedno je i predsednik Svetske geotermalne asocijacije, a kompanija posjeduje ukupno pet geotermalnih elektrana. Balat je, prema Juriljevim riječima, prepoznao uspavani potencijal hrvatskih geotermalnih rezervi, te je ušavši u tvrtku Geoen, koja je nosilac ovog projekta, odlučio krenuti u projekat Velika Ciglena. Na ruku im je išla i činjenica da je Ministarstvo privrede ne tako davno INI zbog neaktivnosti oduzelo koncesije za istraživanje na kopnu, a neka od tih polja pokazala su i geotermalne potencijale.

U ovom je trenutku projekat dobio sve potrebne dozvole za gradnju, potpisani su i ugovor o koncesiji i ugovor o otkupu celokupne proizvedene električne energije s HROTE-om i gradnja prve hrvatske geotermalne elektrane upravo je u toku. Buduća geotermalna elektrana sastoji se od dve crpne bušotine Velika Ciglena 1 (VC 1) i Velika Ciglena 1A (VC 1A), međusobno udaljenih nekoliko stotina metara, dok su utisne bušotine VC 2 i Patkovac 1 od crpnih bušotina udaljene između dva i tri kilometra. Vrela se voda u proizvodnoj bušotini VC 1 crpi s dubine od čak 4.700 metara, a u bušotini VC 1A s oko 3.000 metara dubine. Utisna bušotina Patkovac 1 duboka je između 2.800 m i 3.000 m, a utisna bušotina VC 2 oko 3.000 metara. Temperatura vode za proizvodnju električne energije na samim proizvodnim bušotinama VC 1 i VC 1A kreće se oko 175°C. Dovoljna međusobna udaljenost proizvodnih, odnosno crpnih i utisnih bušotina, u koje se iskorišćena voda, koja je topotu putem razmenjivača već predala mediju u primarnom krugu elektrane, vraća u podzemlje osigurava ponovno zagrevanje geotermalne vode do potrebne temperature, ali i održavanje stabilnog pritiska unutar bušotine. Geotermalna voda tako u neprekinutom nizu cirkuliše od proizvodne bušotine, predaje svoju toplotu mediju, vraća se u utisnu bušotinu i ponovno zagreva u sloju vrućih stena, nakon čega celi proizvodni proces ponovo započinje. Jurilj napominje kako je za optimalno funkcionisanje elektrane i očuvanje pritiska i temperature unutar bušotine važno da iskorišćena geotermalna voda koja se putem utisne bušotine vraća u podzemlje ne bude hladnija od 70°C. Ako je voda hladnija, dolazi do postepenog hlađenja geotermalne vode i pada pritiska unutar bušotine, pa bi takva bušotina za nekoliko godina bila neupotrebljiva. Jurilj tvrdi kako je očekivana izdašnost ležišta u Velikoj Cigleni, prema dosadašnjim eksperimentalnim bušenjima, ne samo potvrđena nego i uveliko premašena, i to zahvaljujući iskustvu inženjerskog tima turskog investitora koji je dodatnim stimulacijama ležišta poboljšao njegove karakteristike. Na temelju novih rezultata istraživanja povećali su planiranu snagu buduće elektrane sa 4,7 MWel na sadašnjih 15 MW, od čega će u mrežu biti isporučeno 10 MWel.

Velika Ciglena će tako biti ne samo prva hrvatska, nego i najveća europska ORC geotermalna elektrana. Ipak se za geotermalne elektrane kaže da su to dragulji u sektoru obnovljivih izvora energije, jer su jako retke i tehnički veoma zahtevne. S obzirom na trenutnu fazu izgradnje i opremanja buduće geotermalne elektrane, postrojenje će, prema Juriljevim riječima, u probni rad biti pušteno na samom početku 2017. godine kada bi iz energane trebalo da se dobiju prvi megavati električne energije. Ako eksperimentalni rad prođe prema planu, u puni proizvodni pogon Velika Ciglena će krenuti marta ili aprila 2018. godine. Turski i hrvatski partneri su tokom do sada obavljenih rudarskih radova, istražili, proverili i reinterpretirali postojeće geološke podatke koje su dobili od Ministarstva privrede na lokacijama na kojima imaju istražne koncesije – a to je, uz Veliku Ciglenu, još četri istražne lokacije – pa su najavili izradu sasvim nove studije o geotermalnom potencijalu Hrvatske. Jurilj kaže da je u planu izrada i novih geotermalnih mapa koje će Vladi pokazati stvarni geotermalni potencijal Hrvatske. Naime, došli su do saznanja da u Hrvatskoj postoji znatno veći geotermalni potencijal za proizvodnju i električne i toplotne energije nego što se to do sada predpostavljalo. Zajedno sa MB Holdingom na svojih pet geotermalnih polja na kojima eksploatišu i istražuju geotermalnu vodu, u prvom investicionom talasu u planu je izgradnja 100 MWel geotermalnih elektrana i niz pratećih industrijskih sadržaja. „Vrednost investicije gradnje geotermalne elektrane u Velikoj Cigleni, zajedno s rudarsko-geološkim radovima, iznosi 60 miliona evra.

Bez obzira na visinu investicije, dugoročno je isplativije ulagati u gradnju geotermalnih elektrana. Trošak proizvodnje električne energije u postrojenju u kom se kao pogonsko gorivo koristi vruća voda, višestruko je niži od troška proizvodnje struje iz gasa ili uglja kao pogonskog goriva. Za 1 MWh proizvedene električne energije iz gasa danas treba platiti oko 100 evra. Pritom se gas dobrim dijelom uvozi, pa uz trošak imamo i odliv novca iz države. A 1 MWh proizvedene električne energije iz geotermalnog izvora košta oko 2 evra i još je to domaći resurs koji se ne uvozi, novac ostaje u zemlji i ravnomerno ga dele lokalna zajednica i ministarstvo“ – tumači Jurilj temelje na kojima se zasniva procena isplativosti ulaganja u gradnju geotermalne energane.

EC motor

Sistemi za ventilaciju i klima-uređaji nalaze se među prvih pet potrošača električne energije. Prateći trendove uštede energije, kompanija Domel je još 2009. godine započela proizvodnju električno komutiranih (EC) motora posebno namenjenih uređajima za obradu vazduha. Ovi motori su u skladu sa regulativama i direktivama o efikasnosti motora Evropske komisije i garantuju velike uštede energije i kratko vreme otplate. Ovi proizvodi prevazilaze klasu IE4 (Super Premium efficiency) i, u skladu sa novim standardom IEC/EN 60034-30-2, zadovoljavaju kriterijume klase IE5 (Ultra Premium efficiency).

Razvijajući visokoefikasne motore, posebnu pažnju smo posvetili optimalnoj upotrebi materijala, savremenoj tehnologiji i dugotrajnom radu. Kvalitet EC motora dodatno je povećan njihovim visokim kapacitetom i snažnim, robustnim kućištem, optimalnom koordinacijom motora i kontrolera i kontrolisanjem položaja rotora bez davača Hall. EC motorima nije potrebno održavanje jer, osim sistema ležajeva, nemaju mehaničke delove koji trpe trenje ili habanje. Ovi motori su visokoefikasni (do 96%) i vrlo su snažni. Treba dodati da su Domel-ovi EC motori veoma kompaktni i kratki.

Prilikom izbora sistema sa motorom, troškovi održavanja su od velike važnosti. Prosto poređenje nabavnih cena daje pogrešan uvid jer se zanemaruju znatne uštede koje se postižu korišćenjem efikasnijih sistema.

Motori imaju manje operativne troškove jer su vrlo efikasni u širokom rasponu brzina i snage. Ako poredimo Domel-ove EC motore sa standardnim AC motorima u klasi efikasnosti IE2, inovativni EC motori za uređaje za obradu vazduha štede 62 GWh na godišnjem nivou, što znači uštedu od 35.000 tona CO2 ili 17 miliona € (pretpostavljeno je 4000 h/god. i prosečna cena električne energije EU27, prema Evropskom energetskom portalu – www.energy.eu). Osim niskih operativnih troškova, prednosti Domel-ovih EC motora su: izuzetno visoka efikasnost do 96%, vrlo visoka efikasnost u svim radnim uslovima, upotreba uobičajenih rudnih magneta (feritnih magneta), robustna konstrukcija (Ingress Protection 54), dugotrajan rad najvišeg kvaliteta, bez održavanja, niska buka, mala težina, mali gabariti, precizno upravljanje brzinom, EC motori nemaju davače Hall, pa je veza između motora i kontrolera vrlo jednostavna, brza isplativost.

Stalnim razvojem i novim tehnologijama, Domel uvek ima nešto novo čime pokreće trendove.

Detaljnije…

EFCTC

U praksi, svaka velika količina skladištenog HFC-a može imati odloženi efekat na postupak prelaska na rashladne fluide sa nižim efektom globalnog zagrevanja. Ovaj prelaz mora početi odmah kako bi se izbegle nestašice rashladnih fluida sa višim efektom globalnog zagrevanja koji bi bili rezultat budućih strožih restrikcija uvedenih novom regulativom o F-gasovima (517/2014).

Kako bi se bolje sagledali mogući uticaji HFC-a na emisije u EU i na odvijanje regulative o F-gasovima, veoma je važno temeljno proveriti podatke koje je koristila EEA. Tako bi proces verifikacije dobio zasluženu pažnju.

„Član 19 regulative o F-gasovima pokriva izveštavanje i potvrđivanje podataka“, rekao je dr N. Campbell, predsednik EFCTC-a. „U tom članu se kaže da svaka kompanija koja je u kalendarskoj godini na tržište iznela količinu HFC-a ekvivalentnu 10.000 tona CO2, do 30 juna sledeće godine mora imati podatke koje je overio nezavisni procenjivač. Nadalje, zemlje članice i Komisija mogu zahtevati da vide taj izveštaj. Sa preko 400 kompanija registrovanih za uvoz HFC-a u Evropsku uniju, pažljiva provera svih verifikacionih izveštaja je veliki poduhvat. Pa ipak, u EFCTC-u smatraju da je neophodno da države članice što pre provere izveštaje o uvozu za 2014. godinu. Bez takve provere izveštaja, teško je dokazati da je regulativa o F-gasovima verodostojna i da kontrola HFC-a u Evropi funkcioniše. Ukoliko se pokaže da su neki uvoznici propustili da podnesu svoje izveštaje po staroj regulativi o F-gasovima, očekujemo da države članice primene efikasne sankcije.“

EFCTC (European Fluoro Carbons Technical Committee – Evropski tehnički komitet o fluorougljenicima) je sektorska grupa CEFIC-a (The European Chemical Industry Council) – Evropski savet hemijske industrije, koja nadgleda stalne promene zakonodavstva u vezi sa HFC-ima, PFC-ima, SF6, CFC-ima, HCFC-ima u Evropi i van nje.

Fluorougljenici se koriste kao sirovine, rashladni fluidi, rastvarači i aerosoli za izolacione plastične pene.

Tunis

U zemlјama sa toplom klimom, gde se mikrobi razmnožavaju brže usled visokih temperatura, primena hlađenja je od suštinskog značaja. Preko 80% svetske populacije živi u zemlјama u razvoju (većina se nalazi u toplim klimatskim uslovima) i procenjuje se da 35% populacije ovih zemalјa živi u gradovima sa rastućim problemima oko snabdevanja hrane zbog nedostatka hlađenja.

Danas se još uvek stavlјa akcenat na povećanje polјoprivredne proizvodnje, ali se ne pridaje dovolјan značaj hlađenju tih istih proizvoda, koje je stoga neadekvatno, a to može da vodi znatnim gubicima u postproizvodnoj fazi.

Imajući to u vidu, organizacije IIR i UNEP su se dogovorile da udruže napore kako bi rešile ovaj problem unapređujući pružanje najsavremenije tehničke podrške zemlјama u razvoju u cilјu efikasnijeg upravlјanja sektora hladnih lanaca.

To će biti prva zajednička akcija ove dve međunarodne organizacije o ovom problemu.

Tehnički fokus (tehničko usmerenje) zajedničkog ekspertskog okruglog stola

Ekspertski okrugli sto će se baviti različitim aspektima koji se odnose na tri klјučne dimenzije mreže hladnog lanca, a to su tehnologija, eksploatacija i politika.

Glavne teme sesija na ovom skupu obuhvataće, ali bez ograničenja, sledeće:

  • • Sigurnost hrane u toplim klimama (toplim klimatskim uslovima)
  • • Izazovi sa kojima su suočeni sistemi i mreže hladnih lanaca u toplim klimama
  • • Raspoloživost tehnologija
  • • Razmatranje energetske efikasnosti
  • • Tehnologije sa niskim potencijalom globalnog zagrevanja (GWP)
  • • Tehnologije naspram primena
  • • Nove ideje za hladni lanac, npr. skladište sa logističkom platformom
  • • Pitanja koja se tiču sektora transporta
  • • Razmatranje posebnih sektora, to jest sektora ribolova, pomorskog sektora, itd.
  • • Strateška mogućnost za međunarodnu saradnju

Prezentacije će izlagati govornici iz međunarodnih i regionalnih organizacija i udruženja, kao i izabrani vladini predstavnici za životnu sredinu sa različitih kontinenata, kako bi pomogli da se izgrade mostovi između industrije, životne sredine i vlada odnosno država.

Uz garanciju da će privući interesovanje vlada, administracija i stručnjaka za hladne lance u zemlјama u razvoju i u razvijenim zemlјama, ovaj ekspertski okrugli sto IIR-a i UNEP-a, koga podržavaju Ministarstvo industrije i Ministarstvo životne sredine Tunisa i kojim predsedava Halima Tharaya (delegat Tunisa u IIR/direktor razvoja prehrambene industrije u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva Tunisa), biće događaj koji će predstavlјati prekretnicu.

Informacija je objavljena na sajtu IIR-a.

Antropocen

„Studija pokazuje da su promene toliko velike poput onih koje su zadesile Zemlju na kraju ledenog doba. To je velika stvar“, navodi profesor Colin Waters, geolog na Britanskom geološkom institutu i autor ove studije nedavno objavljene u časopisu Science. Početak te epohe se definiše sredinom 20. veka kao rezultat ubrzanog tehnološkog napretka i rasta populacije i potrošnje nakon Drugog svetskog rata. Dokazi o tome se mogu naći u slojevima uzoraka glacijalnog leda sa Grenlanda, od kojih, kako navodi Waters, većina neće postojati za 10.000 godina.

Waters ističe da ova studija nije konačni dokaz, već predstavlja doprinos debati o tome da li bi ova epoha trebalo da bude ozvaničena od strane Međunarodne komisije za stratigrafiju (ICS) tokom 2016. godine. Ukoliko bi ICS proglasio početak nove epohe, to bi pomoglo da javnost sagleda razmere onoga što činimo planeti na kojoj živimo. „Ljudi danas jesu klimatski osvešćeni, ali im možda nisu dostupne informacije o razmerama onoga što se dešava“, kaže Waters.