Чланци пун текст

Antropocen

„Studija pokazuje da su promene toliko velike poput onih koje su zadesile Zemlju na kraju ledenog doba. To je velika stvar“, navodi profesor Colin Waters, geolog na Britanskom geološkom institutu i autor ove studije nedavno objavljene u časopisu Science. Početak te epohe se definiše sredinom 20. veka kao rezultat ubrzanog tehnološkog napretka i rasta populacije i potrošnje nakon Drugog svetskog rata. Dokazi o tome se mogu naći u slojevima uzoraka glacijalnog leda sa Grenlanda, od kojih, kako navodi Waters, većina neće postojati za 10.000 godina.

Waters ističe da ova studija nije konačni dokaz, već predstavlja doprinos debati o tome da li bi ova epoha trebalo da bude ozvaničena od strane Međunarodne komisije za stratigrafiju (ICS) tokom 2016. godine. Ukoliko bi ICS proglasio početak nove epohe, to bi pomoglo da javnost sagleda razmere onoga što činimo planeti na kojoj živimo. „Ljudi danas jesu klimatski osvešćeni, ali im možda nisu dostupne informacije o razmerama onoga što se dešava“, kaže Waters.

Metanol

Danas postoji tri procesa koji direktno ili posredno koriste metanol kao sirovinu za proizvodnju goriva: Exxon Mobil – metanol–benzin (MTG), Haldor Topsoe – poboljšana sinteza benzina (TIGAS) i Primus Green Energy – syngas–benzin-plus (STG+).

Benzin dobijen ovim procesima može se direktno koristiti u transportnim vozilima kao alternativno gorivo, ili pomešano sa benzinima iz rafinerija.

„Kina je verovatno najveći proizvođač sintetičkog benzina od metanola sa ugljem kao sirovinom,“ kaže Henrik Udesen, menadžer razvoja (TIGAS) u kompaniji Haldor Topsoe. Čak i sa današnjim sniženim cenama nafte, postoji interes za pretvaranje prirodnog gasa u benzin, naročito u područjima do kojih je gas teško transportovati, ili nema lokalne rafinerije za proizvodnju benzina.

„Postoji relativno direktna veza između sirove nafte i benzina“, kaže Olivier Marroneaud, viši istraživač u kompaniji IHS Chemicals. „Razlika između sirove nafte i prirodnog gasa, sirove nafte i metanola, ili sirove nafte i uglja imaće direktan uticaj na ekonomiku metanolskih tehnologija i njihov razvoj.“

Poseban izveštaj IHS Chemical je pokazao da je u 2014. godini globalna potražnja za benzinom bila veća od 23 miliona barela dnevno (oko 1 milijarda metričkih tona godišnje), od čega je većina proizvedena u rafinerijama od sirove nafte. Kada je cena sirove nafte dostigla svoj vrh u 2008. i 2011. godini, rasle su i cene benzina. Kao rezultat fluktuacije cena na tržištu nafte, kao i zbog zabrinutosti za energetsku bezbednost u zemljama koje zavise od uvoza nafte i naftnih proizvoda, tehnologije dobijanja benzina od metanola, ako alternativa benzinu dobijenom od nafte, postaju veoma atraktivne.

Za sada se benzin od metanola proizvodi samo u Kini, uprkos najavama iz drugih delova sveta, uključujući SAD i Turkmenistan, gde su neki projekti započeti, kako kaže Maronneaud.

Detaljnije…

Toshiba

Umesto standardnog predstavljanja proizvoda, njegove karakteristike objašnjene su uživo, na mnogobrojnim primerima. Koje prednosti mogu očekivati projektanti, investitori, korisnici i stručni partneri, odnosno monteri klima uređaja od sistema SMMS-e, najbolje govore Tošibini smajlići. Oni predstavljaju različite interesne grupe i jasno daju do znanja šta je za koga važno. Projektanti već na samom startu imaju koristi zbog veće fleksibilnosti u pogledu polaganja cevi, zbog većih ukupnih dužina cevi, veće varijabilnosti unutrašnjih jedinica i vrlo efikasnih mogućnosti projektovanja uz pomoć Tošibinog projektantskog softvera Design Airs. Monteri traže jednostavniju montažu, fleksibilno vođenje cevi, brzo adresiranje pri puštanju u rad i jednostavno ožičenje, a to su sve aspekti o kojima SMMS-e itekako vodi računa. I naravno, sam korisnik ima konkretne zamisli o tome što sve može očekivati od tog, vrlo kvalitetnog sistema VRF koje Tošiba uspešno ostvaruje, a radi se o uštedama energije zahvaljujući vrhunskim vrednostima evropskog sezonskog koeficijenta energetske efikasnosti (ESEER), gotovo nečujnom radu, velikoj varijabilnosti centralnog upravljanja, različitim mogućnostima za obračunavanje energije i, naravno, široko rasprostranjenoj mreži servisnih partnera, ako bi nekada i nastao neki problem.

Detaljnije...

Toshiba

Najveća brzina aviona je 90 milja na sat, sa prosečnom brzinom leta od oko 40 milja na sat, što znači da je putovanje trajalo 117 sati i 52 sekunde – skoro pet dana. Pilot, Andre Borschberg, spavao je po 20 minuta.

Radi poređenja, boing 777 sa najvećom brzinom od 600 milja na sat može da obavi ovaj let za 8,5 sati.

Solar Impuls 2 je svojim poslednjim letom oborio nekoliko rekorda, uključujući i najveću razdaljinu za let na solarni pogon, najduži let na solarni pogon i najduži neprekidni let sa jednim pilotom (što je bilo moguće jer avion ne mora da uzima gorivo).

„Prekookeanski let do Havaja pokazao je da ako postoje tehnološka rešenja da avion leti danju i noću bez goriva, znači da postoji mogućnost da se iste efikasne tehnologije koriste u našim svakodnevnim životima, uz uštedu energije i smanjenje emisija CO2“, rekao je Bertrand Piccard, suosnivač Solarnog Impulsa.

Ovaj eksperimentalni avion napravljen skoro u potpunosti od ugljeničnih vlakana. Na krilima ima 17.248 solarnih ćelija koje pune četiri baterije od litijumskog polimera pomoću kojih avion leti noću. Izuzetno je lagan, samo 2.500 kg i ima impresivan raspon krila od 72 metra koja mu obezbeđuju dovoljno uzgona za dugotrajan let.

Avion ima još pet deonica na svom putu oko sveta do Finiksa.

Detaljnije…

BEES

Pomoćnik ministra energetike, prof. dr Miloš Banjac, najavio je da će u 2016. iz budžeta biti uloženo 160 miliona dinara za podizanje energetske efikasnosti u lokalnim samoupravama u Srbiji, kao i da će biti obezbeđeno još pola miliona evra za tu namenu zahvaljujući projektu UNDP-a.

On je na konferenciji, koja je u Sava centru okupila više od 400 učesnika, rekao da je pre nekoliko dana usvojena nova strategije o razvoju energetike u Srbiji do 2025. sa projekcijom do 2030.

– Naša je obaveza da povećamo učešće obnovljivih izvora energije sa 21,2 odsto na 27 odsto do 2020. godine – rekao je Banjac. On je kazao da Ministarstvo rudarstva i energetike planira da povuče za sredstava od Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije i da ih plasira u Srbiji.

Banjac je istakao da Srbija ima veliki potencijal za korišćenje obnovljivih izvora energije i podsetio da je još 2013. donet Zakon o efikasnom korišćenju energije i pre godinu dana Zakon o energetici. On je podsetio da Srbija u periodu od 2009. do 2018. treba da za devet odsto da smanji potrošnju finalne energije. Istaknuto je da će se sledeće godine raditi na izmeni Zakona o efikasnom korišćenju energije, kao i promeni Zakona o energetici.

Predsednik Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije, Aleksandra Tomić, kazala je da je dobro što se povećavaju sredstva za unapređenje energetske efikasnosti podsetivši da je 2013. bilo predviđeno svega 500.000 dinara za lokalne samouprave, dok je za sledeću godinu budžetom predviđeno 160 miliona dinara za tu namenu. Dalje je istakla da je i to dokaz da se u Srbiji sve više povećava svest o značaju obnovljivih izvora energije.

Generalni sekretar „Privredne komore zelene Srbije“, Dušan Vasiljević, upozorio je da Srbija ima dva do tri puta intenzivniju potrošnju u proizvodnji po jedinici BDP-a od razvijenih zemalja. On je poručio učesnicima skupa da su energetska efikasnost i cirkularna ekonomija veliki potencijal za srpsku privredu. Učesnici su podelili svoja stručna i tržišna iskustva predlažući ESCO modele finansiranja kroz javno-privatna partnerstva.