Вебинари

Epidemija novog korona virusa u radnim organizacijama: najava novih izazova, prof. dr Petar Bulat

Odgovor sektora daljinskog grejanja i hlađenja na izazove epidemije virusa SARS-CoV-2, Bojan Bogdanović, dipl. inž. maš.

Klimatizacija laboratorije "Vatreno oko", Dejana Soldo, dipl. inž. maš., Soko inžinjering, Beograd

Smanjenje rizika od katastrofe: iskustva u suzbijanju epidemije SARS-CoV-2 u zdravstvenom sektoru, dr Stefan Mandić-Rajčević

Pitanja, odgovori, diskusija

Prof. dr Petar Bulat 

Petar Bulat završio je Medicinski fakultet u Beogradu 1986. godine sa prosečnom ocenom 9.28. Magistarsku tezu odbranio je 1991, a doktorsku disertaciju 1994. godine. Specijalistički ispit iz Medicine rada položio je 1992. godine, zvanje supspecijaliste profesionalne toksikologije stekao je 2000. godine a zvanje supspecijaliste je radiološke zaštite od 2013 godine. Pored stručnog usavršavanja u zemlji, pohađao je više kurseva u inostranstvu (Torino, Pavia, Wageningen, Dresden, Amsterdam) i bio na postdoktorskim studijama u Gentu (Belgija).

Zaposlen je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, nastavna baza Institutu za medicinu rada od 1989. godine prvo kao asistent pripravnik, zatim kao asistent (1992), docent (1995), vanredni profesor (2000) i od marta 2009. kao redovni profesor medicine rada. Obavljao je dužnost prodekana za kliničku nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu 2012–2018. a od 2018. godine obavlja dužnost prorektora za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Pored nastave na Medicinskom fakultetu u Beogradu, učestvovao je i u nastavi iz medicine rada na Medicinskim fakultetima u Podgorici i Medicinskom fakultetu Vojnomedicinske akademije Ministarstva odbrane.

Uporedo sa univerzitetskom karijerom gradio je stručnu karijeru počevši od kliničkog lekara u Institutu za medicinu rada (1989) preko lekara specijaliste (1992), načelnika odeljenja za profesionalnu toksikologiju (1995–2009) do pomoćnika direktora Instituta (2001–2009).

U okviru doprinosa široj zajednici od 2005. godine je član Nacionalnog saveta za bezbednost i zdravlje na radu, u periodu 2007–2011. obavljao je poslove nacionalnog kontakta Svetske zdravstvene organizacije u oblasti medicine rada a od 2015. godine obavlja poslove nacionalnog kontakta Svetske zdravstvene organizacije za azbest. U periodu 2011–2012. godine obavljao je dužnost Pomoćnika ministra zdravlja za oblast međunarodna saradnja i evropske integracije.

Prof. Bulat je angažovan i međunarodnim organizacijama: član je upravnog odbora Evropske asocijacije škola medicine rada, član upravnog odbora Međunarodne organizacije za zdravlje poljoprivrednika, član udruženja „Collegium Ramazzini“ (udruženje 170 najeminentnijih stručnjaka iz oblasti medicine rada).

Bojan Bogdanović, 
Principal Fund Manager, Renewable District Energy at EBRD

Bojan Bogdanović je diplomirani mašinski inženjer iz Beograda. Posle završene osnovne i srednje elektrotehničke škole nastavlja školovanje na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde i diplomira 1999. godine. Po diplomiranju radi kao volonter na projektovanju termotehničkih instalacija u preduzeću „Termoprojekt“, Beograd, do odlaska na odsluženje vojnog roka. Pohađao je više specijalizovanih kurseva u zemlji i inostranstvu, o čemu poseduje sertifikate.

Od samog početka profesionalne karijere (2001) uspešno radi u JKP „Beogradske elektrane“. ne, u okviru više različitih organizacionih delova počev od proizvodnje i distribucije toplotne energije i inženjera za održavanja toplovodne mreže na TO Cerak, preko zamenika direktora za toplotne podstanice i direktora jedinice za sprovođenje Programa rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Beogradu, koji su finansirali EBRD, SIDA i grad Beograd, gde je stekao reputaciju dobrog rukovodioca, do zamenika direktora i direktora sektora za inženjering i održavanje.

U vezi sa tim poslovima aktivno učestvuje u radu i vodi više međunarodnih (višegodišnjih) projekata u okviru Evropske unije čija je realizacija u toku, o čemu je govorio na brojnim konferencijama i objavljivao radove na beogradskim kongresima o KGH, svakako treba pomenuti tri projekta iz programa „Horizon 2020“, UNEP – „Daljinska energetika u gradovima“ (gde je Beograd jedan od pilot gradova) i „The Building Efficiency Accelerator“.

Tu su i domaći projekti: projektovanje i izgradnja kogeneracionog postrojenja 10+10 MW na TO Voždovac u sklopu programa koji finansira KFB banka; izrada elaborata energetske efikasnosti proizvodnje toplotne energije za daljinsko grejanje ukupnog kapaciteta 2500 MW; studije izvodljivosti za isporuku toplotne enrgije za Beograd iz TE Nikola Tesla u Obrenovcu, za spalionicu smeća u Borči; ispitivanja mogućnosti za isporuku energije od sunčevih kolektora za daljinsko grejanje; i dr.

Autor je i koautor većeg broja radova iz oblasti daljinskog grejanja objavljenih u zemlji i inostranstvu i organizator tematskih grupa i foruma na kongresima o KGH.

U Evropskoj banci za obnovu i razvoj radi od početka 2019. godine kao Principal Fund Manager, Renewable District Energy.

Kolega Bojan Bogdanović član je Društva za KGH i dobitnik Medalje KGH za 2017.

Ninoslav Srdić, 
Soko inžinjering, Beograd

Ninoslav Srdić diplomirani je mašinski inženjer, rođen u Beloj Crkvi. Po završetku XI beogradske gimnazije u Beogradu – prirodno-matematički smer, studira na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu – i diplomira na smeru Termotehnika (2004). Ima položen stručni ispit, kao i licence odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova.

Svoju karijeru počinje u firmi „Altina Gas“, Beograd (2006), na poslovima projektovanja termotehničkih instalacija. U toj firmi stiče iskustvo u projektovanju gasnih instalacija, i učestvuje u izradi dokumentacije za gasifikaciju jednog naselja u Beogradu.

Od jula 2007. godine radi u firmi „Soko inžinjering”, gde je kao konstruktor klima komora postigao značajne rezultate na razvoju klima-komora i sistema za KGH, razvoju njihovih konstrukcija. Godine 2010 prelazi na mesto menadžera za prodaju i tehničkog konsultanta za sisteme KGH, kao podrška i saradnik projektantima pri izboru opreme za projektovanje sistema za ventilaciju i klimatizaciju. Pored promovisanja naših proizvoda zadužen je i za prodaju i tehničku podršku opreme koju proizvodi Johnson Controls patner Soko inžinjeriga. Kao šef odeljenja 2012 preuzima većinu obaveza oko distribucije Johnson Controls opreme na teritoriji Srbije, a godinu dana kasnije postaje i Direktor odeljenja koje je zaduženo za distribuciju opreme koje Soko inžinjering distribuira. Od 2016 prodaja opreme je ujedinjena na nivou kompanije pa je kao Direktor prodaje opreme pored zaduženja oko prodaje i tehničke podrške opreme koje distribuioramo preuzeo odgovornost i za opremu koju proizvodi Soko inžinjering.

Kontinuirano radi na unapređenju inženjerskog znanja, kako za sebe lično tako i kompletne firme. Tako je u novembru 2012 u Londonu prošao obuku za korišćenje F-gasoma „City& Guilds 2079 F Gas Category 1“. Autor je više stručnih radova objavljenih u časopisu „KGH“ i izlagani na kongresima o KGH.

Dejana Soldo, dipl. inž. maš., 
Soko inžinjering

Dejana Soldo diplomirani je mašinski inženjer, rođena u odrasla u Tuzli (BiH). Po završetku gimnazije u Tuzli – matematičko informacioni smer, studira na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu – i diplomira na smeru Termotehnika (1999). Ima položen stručni ispit, kao i licence odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova. Od 2010. godine članica je Društva za KGH i udruženja ASHRAE.

Prvo radi u firmi „Termoelektro AD“, Beograd (2000), na poslovima projektovanja termotehničkih instalacija u industrijskim objektima. U toj firmi stiče iskustva i u izvođenju i održavanju termoenergetskih i industrijskih postrojenja, tokom kapitalnih remonta bloka A3 i A5 u Termoelektrani „Nikola Tesla A“ 2002. i 2003. godine. U okviru sektora kontrole i kvaliteta, učestvuje u izradi programa za kontrolisanje i ispitivanja cevnog sistema radi povećanja pouzdanosti bloka, optimizacije troškova i unapređenja održavanja.

Od aprila 2005. godine radi u firmi „Soko inžinjering”, gde je postigla značajne rezultate na razvoju klima-komora i sistema za KGH, razvoju njihovih konstrukcija i usaglašavanju sa međunarodnim normama i direktivama. Učestvuje u razvoju bazenskih klima-komora i paketnih klima-komora sa integrisanim sistemima za hlađenje, visokoefikasnim rekuperatorskim sistemima, sistemima za vlaženje i odvlaživanje.

Kontinuirano radi na unapređenju inženjerskog znanja, kako za sebe lično tako i kompletne firme. Učestvuje i u obuci studenata pri katedri za termotehniku Mašinskog fakulteta u Beogradu u okviru predmeta „Sistemi ventilacije i klimatizacije”. Autor je više stručnih radova objavljenih u časopisu „KGH“ i izlagani na kongresima o KGH.

Dobtnica je Medalje KGH za 2018. godinu.

Milan Marković, 
Soko inžinjering, Beograd

Rođen u Užicu. Završio srednju elektrotehničku školu „Nikola Tesla“ u Beogradu. Diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu 2012. godine.

Od 2013. Godine zaposlen u firmi Soko Inžinjering, najpre u sektoru proizvodnja a od 2016. u sektoru Razvoja proizvoda gde i dalje radi. Iz oblasti klimatizacije zadužen za razvoj i održavanje softwera za proračun i izbor klima komora, program sertifikacije performansi klima komora od strane asocijacije Eurovent. Iz oblasti hlađenja 2018-19. godine učestvovao u razvoju prvog CO2 TRANSKRITIČNI „BOOSTER“ sistema za komercijalno hlađenje u Srbiji. Učestvovao na projektovanju, izradi i testiranju rada uređaja kao i obuci inžinjera, majstora i servisera za puštanje u rad.

Dr sci. med. Stefan Mandić-Rajčević,
naučni saradnik, saradnik u nastavi Škola javnog zdravlja i menadžmenta
u zdravstvenoj zaštiti, Institut za socijalnu medicinu,
Medicinski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Odeljenje nauka o zdravlju,
Santi Paolo e Carlo bolnica, Univerzitet u Milanu, Italija (Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.)

Dr Stefan Mandić-Rajčević završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i doktorirao u oblasti medicine rada i industrijske higijene na Univerzitetu u Milanu (Italija).

Od 2010. godine radio je u Centru za saradnju sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (WHO Collaborating Centre) u okviru San Paolo bolnice u Milanu (kasnije bolnica Santi Paolo e Carlo). Već 10 godina bavi se naučno-istraživačkim radom i primenom rezultata naučno-istraživačkog rada u oblasti bezbednosti i zdravlja radnika, od poljoprivrednog do zdravstvenog sektora.

Tokom izbijanja epidemije COVID-19 u Italiji, u bolnici Santi Paolo e Carlo sa skoro 6000 zaposlenih, učestvovao je u radnoj grupi jedinice za medicinu rada koja je rešila problem velikog broja obolelih zdravstvenih radnika i zaustavila širenje epidemije u ovoj bolnici. Stopa obolevanja radnika u ovoj bolnici koja se nalazi u regionu sa 90.000 obolelih, bila je skoro četiri puta niža od proseka za zdravstvene ustanove ovog tipa. Kroz kvantitativni i kvalitativni pristup analizi podataka o obolevanju od COVID-19 u bolnici, kao i učešće u velikom broju sastanaka i međunarodnih radnih grupa, stekao je znanje i iskustvo u vezi sa adekvatnim merama prevencije obolevanja i širenja COVID-19 u radnoj sredini.

U svom radu insistira na primeni mera zasnovanim na dokazima (evidence-based pristup), i poseban značaj daje kulturi bezbednosti kao delu organizacione kulture kompanije koji pravi razliku bezbednog i nebezbednog radnog mesta.